Prema podacima iz najnovijeg kvartalnog izveštaja o zapošljavanju i socijalnim trendovima u Evropi, solidan privredni rast je u trećem tromesečju 2017. doprineo snažnijem rastu zapošljavanja od očekivanog, a nezaposlenost je i dalje u padu.

Marijan Tisen, komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage, izjavila je: „Rast se vratio u Evropu. Zapošljavanje u EU je dostiglo najviši nivo ikada: posao ima više od 236 miliona ljudi. Nezaposlenost je u stalnom padu. Trebalo bi da iskoristimo ovaj pozitivni privredni zamah kako bismo ostvarili nova, delotvornija prava građana koja smo definisali Evropskim stubom socijalnih prava: fer uslove rada, jednak pristup tržištu rada i adekvatnu socijalnu zaštitu. Sada je vreme da se postaramo da svi građani i radnici ostvare prednosti od ovih pozitivnih trendova na tržištu rada.”

U poređenju sa prethodnom godinom, zapošljavanje u EU je poraslo za 1,7 odsto. To znači da je zaposleno četiri miliona ljudi više, od čega 2,7 miliona u evro zoni. Stalna radna masta i zaposlenost sa punim radnim vremenom su osnovni elementi ovog povećanja. U periodu između trećeg tromesečja 2016. i trećeg tromesečja 2017, broj zaposlenih sa ugovorima za stalno se povećao za 2,8 milona, što je tri puta veće povećanje u odnosu na broj ugovora na određeno (900.000). Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom je porastao za oko tri miliona i dostigao 181 milion, dok je broj radnika zaposlenih sa nepunim radnim vremenom porastao za oko 300.000 te sada iznosi 42,7 miliona.

Stopa zaposlenosti osoba između 20 i 64 godine starosti u EU je tokom prošle tri godine bila u stalnom porastu pa je u trećem tromesečju 2017. iznosila 72,3 odsto, što je najviša stopa ikada. Međutim, postoje znatne razlike između država članica: stope zaposlenosti variraju od 58 odsto u Grčkoj do 82 odsto u Švedskoj. Izveštaj takođe pokazuje da se stopa nezaposlenosti u EU ustaljenim tempom bliži nivoima od pre krize. Broj nezaposlenih je opao za oko 8,6 miliona u poređenju sa vrhuncem nezaposlenosti zabeleženim u aprilu 2013; nezaposlenih je u decembru 2017. bilo manje od 18 miliona, što je najniži nivo od novembra 2008.

I ostali podaci koji se odnose na tržište rada u ovom tromesečnom izveštaju potvrđuju da je privreda EU u boljoj situaciji nego ranije:

  • Produktivnost rada u EU je povećana za 0,8 odsto u poređenju sa trećim kvartalom 2016. Najznačajnija poboljšanja su zabeležna u Letoniji, Litvaniji, Poljskoj i Rumuniji (3 odsto ili više iz godine u godinu).
  • Finansijska situacija u domaćinstvima u EU se i dalje poboljšava, sa stopom rasta od oko 1,5 odsto godišnje, što je uglavnom posledica porasta prihoda od rada. U skoro svim državama članicama je zabeležen porast prihoda domaćinstava prema podacima za godinu koja prethodi prvoj polovini 2017. Međutim, u nekoliko država – Hrvatskoj, Grčkoj, Italiji, Portugalu, Španiji i Holandiji – bruto raspoloživi prihodi domaćinstava i dalje su ispod nivoa iz 2008.
  • Potražnja za radnom snagom i nedostatak radne snage i dalje rastu. Stopa slobodnih radnih mesta u EU je dostigla dva odsto u trećem tromesečju 2017. Ona je viša kada su u pitanju usluge nego industrija i građevinarstvo. Nestašica radne snage se povećala, a zapošljavanje beleži oporavak (u porastu za 3,7 odsto godišnje u odnosu na drugo tromesečje 2017). Stopa fluktuacije zaposlenih je pala na nivo koji je znatno niži od onog pre krize, dok se stopa zapošljavanja ubrzano oporavlja tokom poslednjih nekoliko kvartala i približava se nivou od pre krize.