Proveriti pre objavljivanja!
Poštovani g. Obradoviću (predsednik Komisije),
Poštovani g. Ljajiću (zamenik premijera i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija),
Poštovani g. Selakoviću (generalni sekretar predsednika),
Predsednici regionalnih agencija za borbu protiv monopola,
Ambasadore Japana,
Dame i gospodo,
Zadovoljstvo mi je da prisustvujem obeležavanju 12. godišnjice Komisije za zaštitu konkurencije Srbije.
Pre svega želim da čestitam predsedniku Obradoviću, svim članovima Saveta Komisije i svim zaposlenima u Sekretarijatu Komisije na uspešnom radu i rezultatima ostvarenim u protekloj godini.
Veliko mi je zadovoljstvo i ponosan sam što je Srbija, uz kontinuiranu podršku EU, u prethodnih 12 godina ostvarila veliki napredak u pogledu kreiranja i primene antimonopolske i politike spajanja preduzeća.
Kako je navedeno u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji, koji je objavljen pre samo tri dana, Srbija je ostvarila dobar napredak u oblasti borbe protiv monopola i smatra se da je u oblasti politike konkurencije – kojom se bavi poglavlje 8 – umereno pripremljena za pristupanje. Antimonopolska pravila su većim delom usklađena sa relevantnim zakonodavstvom EU, a institucionalni okvir počiva na dobrim osnovama u čijem središtu se nalazi Komisija za zaštitu konkurencije.
Budući da su zakonodavni i institucionalni okviri antimonopolske politike u velikoj meri harmonizovani, ja ću se sada fokusirati na dva konkretna pitanja:
- Politiku konkurencije u kontekstu pristupnog procesa Srbije i
- Sprovođenje politike konkurencije.
- KONKURENCIJA U KONTEKSTU EVRO INTEGRACIJA SRBIJE
Politika konkurencije je vitalni deo unutrašnjeg tržišta EU, najvećeg tržišta na svetu. Politika konkurencije ima ključni značaj za opštu konsolidaciju tržišne ekonomije u Srbiji. Srpska privreda će imati koristi od jedinstvenog tržišta EU i kapacitet da se nosi sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama u EU samo ukoliko uspostavi kredibilnu politiku konkurencije.
Konkurencija se u kontekstu pristupnih pregovora tretira kao posebno poglavlje koje se vremenom pokazalo kao jedno od najsveobuhvatnijih poglavlja u pregovorima koje EU vodi sa zemljama proširenja. Pregovori u okviru tog poglavlja još uvek nisu otvoreni – ne zato što zakonodavstvo u toj oblasti nije usklađeno – već zbog toga što preostalih šest merila, od kojih se sva tiču državne pomoći, još uvek nije ispunjeno.
Pozitivna ocena zakonodavstva u ovoj oblasti, međutim, ne znači da Komisija treba da se zadovolji ostvarenim rezultatima. Naprotiv, ja želim da podstaknem Komisiju da nastavi da jača svoje kapacitete u cilju boljeg sprovođenja i snažnijeg zagovaranja politike konkurencije odnosno zakonodavstva i standarda u toj oblasti u Srbiji.
EU u ovoj oblasti već duži niz godina pruža podršku Srbiji, tačnije od 2001. kada smo pružili tehničku ekspertizu za procenu tadašnje konzistencije regulative u oblasti konkurencije sa standardima EU. Kada govorimo o podršci, treba navesti dve najvažnije stavke:
- Tehničku pomoć Komisiji koja je pružena sprovođenjem dva projekta tehničke pomoći, 2008. i 2015, čija je ukupna vrednost 4,6 miliona evra kao i potpisivanjem ugovora o nabavci za isporuku i ugradnju forenzičkog softvera za Komisiju za zaštitu konkurencije, vrednog 0,8 miliona evra, iz 2012.
- Novi tvining projekat čiji će korisnik biti Komisija za zaštitu konkurencije. Projekat finansira EU, a biće sproveden u saradnji sa italijanskim telom za zaštitu konkurencije. Ovaj dvogodišnji projekat bi trebalo da započne u junu 2018.
Pre nego se osvrnem na sprovođenje politike konkurencije, želim da izrazim podršku Vladinim naporima za izradu novog zakona koji će regulisati zaštitu konkurencije. Očekujemo da uskoro bude dostavljen inicijalni nacrt zakona. Molim da imate u vidu da vam službe Evropske komisije u Briselu i zaposleni u Delegaciji stoje na raspolaganju za pitanja i savete.
- SPROVOĐENJE POLITIKE KONKURENCIJE
Imajući u vidu da su zakonodavni i institucionalni okviri politike konkurencije u Srbiji dobrim delom usklađeni sa zahtevima SSP-a i zakonodavstvom Unije, ja ću se fokusirati na delotvorno sprovođenje politike konkurencije.
Da bi se to postiglo, treba donositi dobro utemeljene i obrazložene odluke kojima će se dosledno sankcionisati kršenja politike konkurencije, pri čemu istrage treba pokretati i na zahtev zainteresovanih strana i po službenoj dužnosti. Delotvorno sprovođenje ove politike zahteva izricanje odvraćajućih kazni i promociju programa za oslobađanje od novčanih kazni i umanjenje novčanih kazni.
Komisija za zaštitu konkurencije je ostvarivanjem održivih rezultata uspela da se nametne kao nezavisno telo koje garantuje dugoročnu predvidljivost privrednim subjektima. U tom smislu želim da istaknem nekoliko značajnih dešavanja koja smo zabeležili u protekle dve godine:
- Želim da pozdravim pojačanu aktivnost Komisije u pogledu sprovođenja politike konkurencije. Kako se navodi u godišnjem izveštaju, porastao je broj antimonopolskih predmeta i relativna veličina i značaj kompanija koje su pod istragom. Pod istragom Komisije je ponašanje kako privatnih tako i državnih preduzeća, što predstavlja značajan doprinos tržišnoj liberalizaciji određenih sektora. Osim toga, u poslednje dve godine je značajno povećan broj kazni u poređenju sa prethodnim periodom. Preostaje ulaganje više napora u sektorima koji su tradicionalno u vlasništvu države poput energetike i transporta u kojima i Komisija i nadležni regulatori treba da načine odlučujuće korake ka tržišnoj liberalizaciji i razdvajanju usluga.
- Komisija je u protekle dve godine izdala sedam mišljenja o nacrtu zakonodavstva koje bi moglo da utiče na konkurenciju. Mi snažno podržavamo ovu praksu koju bi Komisija trebalo da koristi i kao alat za zagovaranje politike konkurencije. Zakonodavci, a najpre Vlada, igraju ključnu ulogu u ovom procesu i treba da u formalni savetodavni mehanizam uključe telo za zaštitu konkurenciju prilikom izrade nacrta svakog zakona koji bi mogao da ima uticaj na konkurenciju. Osim toga, Vlada treba da obezbedi sistemsko praćenje Komisijinih mišljenja vezanih za nacrte različitih delova zakonodavstva i druge aktivnosti koje obavljaju javne institucije, a koje mogu uticati na konkurenciju.
- Podržavam Komisijinu proaktivnu ulogu u nadzoru nad dešavanjima u različitim sektorima koji obavlja vršenjem analize sektorâ. Osim što predstavlja dobar alat za sticanje sveobuhvatnog uvida u konkretne sektore i praćenje trendova i dešavanja, sprovođenje sektorskih analiza tržišta u osetljivim sektorima je i svojevrsni alat za zagovaranje politike konkurencije među tržišnim akterima.
- Konačno, treba značajno ojačati kapacitet pravosuđa za procesuiranje predmeta koji se tiču konkurencije. Nadležni sudovi treba da ulažu u specijalizaciju sudskih panela koji će biti kompetentni za reviziju složenih predmeta u ovoj oblasti koja zahteva usko stručno znanje. Dosledna sudska praksa, vođena praksom institucija EU, osigurala bi delotvorno zagovaranje politike konkurencije i širenje kulture o konkurenciji u Srbiji.
Budite sigurni da će EU i u godinama koje dolaze nastaviti da ističe značaj sve boljih rezultata koje Komisija postiže u sprovođenju politike konkurencije!
Dozvolite da za kraj napomenem dve stvari:
Prva je da politika konkurencije predstavlja ključni alat za promociju zdravijeg privrednog okruženja i jednakih uslova učešća na tržištu kao i to da je ona jedan od pokretača privrednog rasta i ključni instrument za povezivanje srpske privrede sa jedinstvenim tržištem EU. Srpska privreda je svakim danom sve integrisanija u privredu EU. Izvoz Srbije u EU je u proteklih osam godina utrostručen, pri čemu je u 2017. dostigao 9,9 milijardi evra, odnosno 64 odsto ukupnog izvoza Srbije. 81 odsto stranih direktnih investicija dolazi iz EU. Ukupne SDI iz EU su u 2017. iznosile 1,5 milijardi evra pri čemu su pomogle otvaranje 200.000 radnih mesta.
Drugo – krajnji korisnici delotvornog i efikasnog sprovođenja politike konkurencije će biti srpski građani. Oni će imati koristi od šireg izbora i nižih cena robe i usluga te će imati mogućnost da izaberu najbolju vrednost za svoj novac.
Želim vam uspešnu Konferenciju.
