Evropska komisija je usvojila stratešku dugoročnu viziju za prosperitetnu, savremenu, konkurentnu i klimatski neutralnu privredu do 2050. pod nazivom Čista planeta za sve.
Strategija potvrđuje da Evropa može biti predvodnik u ostvarivanju klimatske neutralnosti ulaganjem u realna tehnološka rešenja, osnaživanjem položaja građana i usklađivanjem delovanja u ključnim područjima kao što su industrijska politika, finansije ili istraživanje – a istovremeno osiguravajući društveno pravednu tranziciju.
Potpredsednik zadužen za Energetsku uniju, Maroš Šefčović, rekao je: “Planeta čija je klima van kontrole nije sigurna za život. Ali to ne znači da treba da žrtvujemo životni vek Evropljana kako bismo smanjili emisije. U proteklih nekoliko godina smo naučili kako da ih smanjimo, a istovremeno da stvorimo blagostanje, visokokvalitetna radna mesta i da poboljšamo kvalitet života građana. Evropa će neminovno nastaviti da se menja. Naša strategija pokazuje da je moguće stvoriti Evropu koja je u isto vreme klimatski neutralna i uspešna do 2050. godine, a da se u tom procesu ne zapostavi nijedan Evropljanin i nijedan evropski region.”
Komesar za klimatsku i energetsku politiku Migel Arijas Kanjete izjavio je: “EU je već započela modernizaciju i promenu u klimatski neutralnu privredu. Danas preduzimamo još odlučnije korake i predlažemo strategiju zahvaljujući kojoj bi Evropa do 2050. postala prva velika svetska klimatski neutralna privreda. Klimatska neutralnost je neophodna, moguća i u evropskom je interesu. Potrebno je ispuniti dugoročne ciljeve iz Sporazuma iz Pariza u pogledu temperature. To je moguće primenom savremenih tehnologija i onih koje su blizu uvođenju. U evropskom je interesu da se zaustavi potrošnja na uvoz fosilnih goriva i da se ulaže u stvarna poboljšanja svakodnevnog života svih Evropljana. Nijedan Evropljanin i nijedan evropski region ne sme biti zapostavljen. EU će podržati one na koje ta tranzicija jače utiče kako bi se svi mogli prilagoditi novim zahtevima klimatski neutralne privrede.”
Komesarka za saobraćaj, Violeta Bulc, izjavila je: “Svi vidovi saobraćaja trebalo bi da doprinesu dekarbonizaciji našeg sistema mobilnosti. Cilj je da se do 2050. postigne nulta stopa neto emisija. Za to su potrebni sistematski pristup uz vozila s niskom i nultom stopom emisija, veliko povećanje kapaciteta železničke mreže i mnogo efikasnija organizacija saobraćajnog sistema koji se temelji na digitalizaciji, podsticaji za promene u ponašanju, alternativna goriva i pametna infrastruktura te globalne obaveze. Sve to bi trebalo podstaknuti inovacijama i ulaganjima.”
Na poziv Evropskog saveta iz marta 2018, Komisijina vizija klimatski neutralne budućnosti obuhvata skoro sve politike EU i u skladu je s ciljem da se zaustavi povećanje temperature znatno ispod 2 °C iz Pariskog sporazuma i nastojanjem da se to povećanje održi čak i ispod 1,5 °C. Kako bi EU bila globalni predvodnik u klimatskoj neutralnosti, moraće da ovo postigne do 2050.
Svrha ove dugoročne strategije nije postavljanje ciljeva, već stvaranje vizije i osećaja usmerenosti, plana za njihovo ostvarivanje, pružanje nadahnuća i omogućavanje akcionarima, istraživačima, preduzetnicima i građanima da osnivaju nove i inovativne industrije, preduzeća i s njima povezana radna mesta. Građani su nam dali snažan mandat: prema poslednjem posebnom istraživanju Eurobarometra (novembar 2018.) 93% Evropljana smatra da su klimatske promene uzrokovane ljudskim delovanjem, a 85% ih se slaže da se borbom protiv klimatskih promena i efikasnijom upotrebom energije mogu ostvariti privredni rast i radna mesta u Evropi. Danas predstavljenom vizijom, EU može poslati signal drugima na koji način možemo zajednički ostvariti čistu planetu i pokazati da je transformacija naše privrede moguća i korisna.
U dugoročnoj strategiji razmatraju se portfelj opcija dostupnih državama članicama, preduzećima i građanima i način na koji one mogu doprineti modernizaciji naše privrede i poboljšanju kvaliteta života evropskih građana. Ova strategija nastoji da osigura da ta tranzicija bude socijalno pravedna i da se ojača konkurentnost privrede i industrije EU na globalnim tržištima, obezbede kvalitetna radna mesta i održiv rast u Evropi, te da se istovremeno doprinese rešavanju drugih pitanja koja se tiču zaštite okoline, kao što su kvalitet vazduha ili gubitak biološke raznovrsnosti.
Za prelazak na klimatski neutralnu privredu bilo bi potrebno zajedničko delovanje u sedam strateških područja: energetskoj efikasnosti, uvođenju obnovljivih izvora energije, čistoj, sigurnoj i povezanoj mobilnosti, konkurentnoj industriji i cirkularnoj privredi, infrastrukturi i međusobnoj povezanosti, bioprivredi i prirodnim ponorima ugljenika; hvatanju i skladištenju ugljenika kako bi se rešilo pitanje preostalih emisija. Postizanje svih tih strateških prioriteta doprinosi da naša vizija postane realnost.
