Holandija podržava strateški cilj Srbije da postane članica Evropske unije i sebe vidi kao njenog partnera u tom procesu, izjavio je u intervjuu FoNetu ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu Loren Stokvis i naglasio da je njegova zemlja potpuno saglasna da se u pristupnim pregovorima sa Srbijom otvore poglavlja 23, 24 i 35.
Članstvo u EU je ogroman poduhvat, koji najpre podrazumeva ispunjavanje političkih kriterijuma, kao što su delotvorna demokratija, poštovanje ljudskih prava, zaštita prava manjina, ne samo etničkih, ravnopravnost polova, dobrosusedski odnosi i normalizacija odnosa sa Kosovom, objasnio je Stokvis.
Drugi blok čine ekonomski kriterijumi, što znači uspostavljanje ekonomije koja je u stanju da izdrži konkurenciju na zajedničkom tržištu, naglasio je Stokvis.
On je dodao da to podrazumeva mnogobrojne reforme kojima se sada bavi Vlada Srbije, uključujući privatizaciju javnih preduzeća i racionalniju i efikasniju administraciju, ali i stvaranje povoljnijeg ambijenta za domaće i strane investicije.
Upitan o pristupnim pregovorima Srbije sa EU, Stokvis je odgovorio da je Holandija potpuno saglasna da se otvore poglavlja 23 i 24, kao i 35, o kojem se još odlučuje.
Evropska unija radi na ovim pitanjima, ali ne vidimo teškoće da se ta poglavlja otvore, istakao je Stokvis i pohvalio veliki posao koji je Srbija uradila u procesu skrininga.
On navodi da će ta poglavlja biti otvorena što pre, nada se i pre kraja godine, ali napominje da to nije odluka jedne zemlje članice, već kolektivna odluka svih članica, doneta konsenzusom.
Ističući da je, na osnovu Briselskog sporazuma, proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine uveliko odmakao, Stokvis je rekao da je potrebna njegova puna implementacija i predočio da predstoje dogovori o još nekoliko važnih pitanja, poput formiranja Zajednice srpskih opština, energetike i telekomunikacija.
Upitan o platformi predsednika Srbije o Kosovu, Stokvis je odgovorio da nije video taj dokument, već da je za njega
saznao iz medija, pa zato ne može da se izjašnjava, mada je o tome čuo preliminarne komentare premijera, ali je napomenuo da je izuzetno bitno da se sprovede Briselski sporazum i da se rad nastavi u njegovim okvirima.
Stokvis je istakao i veliki napredak na planu regionalne stabilnosti i posebno naglasio važnost susreta premijera Srbije i Albanije, ocenjujući da Srbija ima izuzetno bitnu ulogu u regionu, zbog čega je ohrabrio da nastavi i produbi saradnju sa susedima.
Povodom situacije u Makedoniji, Stokvis je, kao izuzetno važan, označio stav Vlade Srbije da se ne meša u unutrašnje stvari u toj zemlji, dok je, što se tiče Bosne i Hercegovine, naglasio da je u interesu i Srbije da njenoj stabilnosti doprinese najviše što može.
Osvrćući se na ekonomsku situaciju u Srbiji, Stokvis je konstatovao da je bilo neophodno preduzeti reforme, jer je jasno da tranzicija ka tržišnoj ekonomiji nije završena, posebno što još ima mnogo javnih preduzeća koja ne rade dobro, a mnogo koštaju poreske obveznike i opterećuju budžet.
Stokvis smatra da je za Srbiju važno što je postigla sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom i vidi rešenost Vlade da ide putem reformi, koje neće biti ni brze, ni lake, jer predstoje još mnogi izazovi, među koje je ubrojao i suzbijanje korupcije.
Znam da je pokrenuta antikorupcijska kampanja, ali je ona još u ranoj fazi i predstoji još mnogo posla da se uradi, ocenio je Stokvis, koji se iskreno nada da će u ekonomiji Srbije biti uspostavljena „nova dinamika“, koja će pogodovati investitorima.
Nisu dovoljni samo zakoni, već i nova percepcija mogućnosti, a Srbija zaista ima velike mogućnosti, istakao je Stokvis i objasnio da, što se Holandije tiče, pre svega ima u vidu poljoprivredu.
Vaše mogućnosti u toj oblasti su izvanredne, ali je pitanje kako ih realizovati, ukazao je Stokvis, koji smatra da su neophodni precizan katastar i rešavanje problema restitucije, da bi se znalo čija je zapravo zemlja, kako investitori ne bi rizikovali.
Među oblasti ekonomske saradnje Holandije i Srbije, Stokvis je uvrstio i transfer znanja i tehnologija, dok je političke odnose dve zemlje ocenio kao izvanredne, podsećajući da je holandski šef diplomatije prošle godine dva puta posetio Beograd, dok je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić bio u Holandiji.
Osvrćući se na oblast vladavine prava, Stokvis je ukazao da još mnogo posla predstoji u pravosuđu, „što svi priznaju“, i precizirao da je neophodno povećati profesionalizam, efikasnost, odgovornost i nezavisnost pravosuđa, kako bi radilo u interesu društva.
Kroz to su prolazile i druge zemlje na putu članstva u EU, podsetio je Stokvis i naglasio da je Holandija, kroz saradnju sa Ministarstvom pravde i nevladinim sektorom, za godinu dana izdvojila 800 hiljada evra za unapređenje pravosuđa u Srbiji.
Upitan o nezavisnim institucijama u Srbiji, Stokvis je poručio da je izuzetno značajno shvatiti šta su to nezavisne institucije i kakva je njihova uloga u društvu, ne samo kada je reč o rešavanju najraznovrsnijih problema građana, već i kada je reč o njihovoj ulozi u skretanju pažnje državnim organima na određene probleme.
Iskreno se nadam da je „period kritika iza nas“, rekao je Stokvis, koji razume da je zbog toga i održana serija sastanaka, kako bi došlo do „nove saradnje i razumevanja“.
Govoreći o medijskoj situaciji, Stokvis je ocenio da je mnogo posla obavljeno od donošenja Medijske strategije do usvajanja novih medijskih zakona, ali da je sada vreme za njihovu primenu, pre svega u oblastima privatizacije državnih medija i transparentnosti vlasništva.
Povodom tvrdnji da su mediji izloženi pritiscima, cenzuri, autocenzuri i tabloidizaciji, Stokvis je rekao da već debata o tim temama pokazuje da problem postoji i izrazio nadu će napredak u primeni novih medijskih zakona uticati na njegovo rešavanje.
Prema rečima Stokvisa, između medija i vlade će uvek postojati tenzije, to je svuda tako i to je neminovno, ali bi to trebalo da se dešava u okviru određenih pravila, zbog čega i jeste izuzetno važno da se zakoni dosledno sprovedu,
jer će onda teškoće koje sada postoje biti manje.
Ističući da je garantovanje slobode izražavanja među temeljnim vrednostima demokratije i jedan od glavnih zadataka Srbije na putu ka EU, Stokvis je napomenuo i da je poštovanje ljudskih i manjinskih prava suštinski važno za ispunjavanje političkih kriterijuma za članstvo u Uniji.
U Srbiji je u toj oblasti ostvaren veliki napredak, ocenio je Stokvis, pominjući da su usvojeni strategija i akcioni plan protiv diskriminacije, ali da ima još posla da se uradi, što je slučaj i sa drugim zemljama.
Stokvis je ocenio pozitivnim prošlogodišnje održavanje Parade ponosa, koja je bila „veliki korak napred“ i simbol
da „ova država želi da prava svih budu zaštićena“, ali je izrazio nadu da ubuduće neće biti potrebna „tako velika
policijska zaštita“.
Stokvis je ukazao na važnost zaštite žena i dece. Sledeći izazovi su diskriminacija na poslu, ali i u obrazovnom sistemu i udžbenicima, dodao je Stokvis, koji smatra pozitivnim što je uvedeno krivično delo govora mržnje.
Prema njegovim rečima, civilni sektor je neraskidivi deo demokratskog procesa, jer dijalog građana i države
„predstavlja transimisiju misli, znanja i ideja“ i taj dijalog ima veliku vrednost.
Ako imate taj inkluzivni pristup, onda je razne zakone i druge propise mnogo lakše primeniti, nego ako ih namećete,
objasnio je Stokvis i naglasio da bi u zakonodavnim procedurama, najviše što se može, trebalo uvažiti predloge i stavove nevladinih organizacija.
Osvrćući se na petogodišnji boravak u Beogradu, Stokvis je istakao da je to za njega nezaboravan period i podsetio da je došao u vreme kada je Srbija donela stratešku odluku da želi da uđe u EU.
Neki bi rekli da se taj proces odvija sporo, ali je za tako veliki poduhvat potrebno vreme, rekao je Stokvis i zaključio da, uprkos podršci i pomoći Evropske komisije i članica EU, brzina tog procesa pre svega zavisi od Srbije, zbog čega i ne može da predvidi dokle će ona na evropskom putu stići u narednih pet godina.
