Prema novim podacima koje je Evropska komisija objavila danas, u opasnosti od izumiranja je gotovo 15 odsto ptica kao i 7,5 odsto svih morskih vrsta ribe u evropskim vodama. Zelena nedelja 2015, najveća evropska konferencija posvećena politikama životne sredine koja je danas otvorena, razmotriće uzroke ovih kretanja i načine borbe protiv smanjenja biodiverziteta. Prisustvo konferenciji je besplatno i otvoreno za sve, dok je sve sastanke moguće pratiti i preko interneta.

Prvi potpredsednik Komisije Frans Timermans, nadležan za održivi razvoj, izjavio je: „Moramo da sačuvamo biodiverzitet Evrope jer on podupire kvalitet našeg života i naše privrede, ‘naše zdravlje i bogatstvo’. Sada mu preti opasnost i moramo da ga zaštitimo na pravi način. Zelena nedelja će dati dragoceni doprinos aktuelnoj proveri naših politika zaštite životne sredine. To znači da treba naći načine kako bi se poboljšalo njihovo delovanje i primena a da se istovremeno ne ugroze ciljevi koji su veoma značajni našim građanima.”

Komesar Karmenu Vela, nadležan za životnu sredine, pomorska pitanja i ribarstvo, izjavio je sledeće: „Ovi izveštaji sadrže zabrinjavajuće podatke – ali istovremeno pokazuju i koliko su dobro usmerene aktivnosti vredne za očuvanje biodiverziteta od koga zavisimo. Naš zadatak je da nastavimo sa ovim uspesima i proširimo ih na druge oblasti. Zelena nedelja je odlična prilika da dobijemo nove ideje o narednim koracima.”

Nakon nedavnog Izveštaja o stanju prirode, ove najnovije crvene liste, koje finansira Evropska komisija, ukazuju na neujednačeno stanje evropskih divljih vrsta i naglašavaju neophodnost brzog delovanja. Takođe pokazuju i da napori ka unapređenju osetljivih ekosistema mogu dati odlične rezultate.

Uprkos određenom nivou uspeha za očuvanjem, neke riblje vrste nestaju zbog prekomernog lova, promena u upotrebi zemlje, zagađenja, razvoja infrastrukture i klimatskih promena. Iako je zabeležen oporavak fonda atlantskog bakalara i atlantske plavopere tune, upravljanje morskim sredinama je bilo manje uspešno za druge komercijalne vrste. Ajkulama i ražama preti najveća opasnost: opasnost od izumiranja preti za 40,4 odsto njih, dok 39,7 odsto beleži pad u populaciji. Kritično je ugrožena i anđeoska ajkula (Squatina squatina) koja se nekad mogla naći širom Evrope, a čije je stanište sada ograničeno na Kanarska ostrva.

Kada su ptice u pitanju, 13 odsto, odnosno 67 od procenjenih 533 vrsta je u opasnosti, uključujući i 10 koje su kritično ugrožene (oznaka kritične ugroženosti označava najviši stepen ugroženosti). Među njima su poznate ptice stepski vivak, žutogruda strnadica i tankokljuni sprudnik. No, ciljane mere očuvanja koje su podstaknute inicijativama EU daju rezultate: 20 vrsta koje su nekad bile ugrožene sada su na spisku vrsta koje izazivaju najmanju zabrinutost: dalmatinski pelikan, ćukavica, crna lunja i belonokta vetruša.

 

Šta EU radi kako bi zaštitila biodiverzitet?

U strategiji EU o biodiverzitetu su izložene mere za zaustavljanje i smanjenje gubitka biodiverziteta i usluga ekosistema do 2020. Komisija trenutno sprovodi srednjoročnu procenu strategije kako bi identifikovala oblasti koje je moguće unaprediti.

Komisija proverava i zakonodavstvo EU o prirodi. Tokom Zelene nedelje će biti održani sastanci na kojima će biti otvorena ova i druga pitanja. Istovremeno se odigrava i savetovanje na internetu na temu zakonodavstva i prirodi – direktive o pticama i životnim staništima – koje je otvoreno do 24. jula.

 

Dodatne informacije:

Zelena nedelja 2015: http://ec.europa.eu/environment/greenweek/

Strategija EU o biodiverzitetu do 2020: http://ec.europa.eu/environment/nature/biodiversity/comm2006/2020.htm

Provera prikladnosti Direktive o pticama i Direktive o životnim staništima: http://ec.europa.eu/environment/nature/legislation/fitness_check/index_en.htm
Evropske crvene liste: http://ec.europa.eu/environment/nature/conservation/species/redlist/