U skladu s novim pravilima, nadzorna tela bi bila ovlašćena da od velikih banaka zahtevaju da jasno razdvoje potencijalno rizične poslove trgovine za svoj račun, od poslovanja s depozitima, ako se tim delatnostima ugrožava finansijska stabilnost.
Evropska komisija je predložila nova pravila za sprečavanje sudelovanja najvećih i najsloženijih banaka u rizičnim poslovima trgovanja za vlastiti račun. U skladu s novim pravilima, nadzorna tela bi bila ovlašćena da od tih banaka zahtevaju da jasno razdvoje potencijalno rizične poslove trgovine za svoj račun, od poslovanja s depozitima, ako se tim delatnostima ugrožava finansijska stabilnost.
Uz spomenuti predlog, Komisija je donela i propratne mere kojima se želi povećati transparentnost određenih transakcija u uporednom bankarskom sistemu. Ovim se merama dopunjuju sveobuhvatne reforme koje su već pokrenute radi jačanja finansijskog sektora EU-a.
Polazišta
Pri izradi predloga Komisija je uzela u obzir korisni izveštaj Grupe eksperata na visokom nivou, kojom je predsedavao guverner Centralne banke Finske Erki Likanen (IP/12/1048), kao i postojeća nacionalna pravila u pojedinim državama članicama, globalna razmišljanja o toj temi (načela Odbora za finansijsku stabilnost) i razvoj događaja u drugim zakonodavstvima.
Mihail Barnier, komesar za unutrašnje tržište i usluge, izjavio je sledeće: „Današnji predlozi su završna karika u lancu regulatornih reformi evropskog bankarskog sistema. Njima je obuhvaćen mali broj velikih banaka koje bi, u nedostatku pravila, i dalje mogle biti prevelike da bi se dopustio njihov krah, preskupe za sanaciju i presložene za rešavanje. Predloženim merama dodatno će se ojačati finansijska stabilnost i time će se osigurati da teret grešaka bankarskog sektora , na kraju, ne snose poreski obveznici. Današnjim predlozima predviđa se zajednički okvir na nivou EU, potreban kako bi se osiguralo da različita nacionalna rešenja ne stvaraju linije razdora unutar bankarske unije, odnosno da ne narušavaju funkcionisanje jedinstvenog tržišta. Predlozi su pažljivo formulisani kako bi se osigurala osjetljiva ravnoteža između finansijske stabilnosti i stvaranja povoljnih uslova za kreditiranje realne privrede, što je posebno važno za konkurentnost i rast”.
Smanjenje rizika
Od početka finansijske krize Evropska unija i njene države članice aktivno rade na temeljnoj reformi propisa u području bankarskog sektora i nadzora nad bankama. EU je uvela reforme kako bi ograničila posledice moguće propasti banaka i stvorila sigurniji, zdraviji, transparentniji i odgovorniji finansijski sistem koji deluje u korist privrede i društva u celini. Kako bi se povećala otpornost banaka i ograničile posledice mogućeg kraha banaka, doneta su nova pravila o kapitalnim zahtevima za banke (MEMO/13/690), kao i za oporavak i rešavanje banaka (MEMO/13/1140). Uspostavljena je i bankarska unija.
Međutim, pojedine banke EU-a i dalje su prevelike da bi se dopustio njihov krah, tj. prevelike su za spašavanje i isuviše složene za rešavanje. Dakle, potrebne su dodatne mere, pre svih strukturno razdvajanje rizikâ povezanih s delatnostima trgovanja banaka, od njihovog poslovanja s depozitima. Svrha današnjih predloga je jačanje otpornosti bankarskog sektora EU-a, pri čemu je nužno osigurati da banke i dalje finansiraju privrednu aktivnost i rast.
Predlog strukturne reforme banaka EU primjenjivaće se isključivo na najveće i najsloženije banke EU čijim je poslovanjem u znatnoj meri obuhvaćena delatnost trgovanja.
Ciljevi
Ciljevi predloga su sledeći:
1. Zabraniti trgovanje finansijskim instrumentima i robom za vlastiti račun tj. trgovanje za vlastiti račun isključivo u cilju stvaranja dobiti za banku. Ta delatnost podrazumeva brojne rizike bez materijalne koristi za klijente banaka ili širu privredu.
2. Nadzorna tela ovlastiti, a u određenim slučajevima, obavezati da zahtevaju prenos ostalih visokorizičnih delatnosti trgovanja (kao što su operacije koje se odnose na održavanje tržišta, složene izvedene finansijske instrumente – finasijske derivate – i obezbeđenje ) na zasebne trgovinske subjekte unutar grupe („stvaranje društava kćeri”). Time se želi sprečiti mogućnost da banke zaobilaze zabranu određenih delatnosti trgovanja sudelovanjem u netransparentnim poslovima trgovanja za vlastiti račun, a koje bi zbog poprimljenih prevelikih razmera ili izuzetno visokog stepena finansijske poluge, mogle izložiti riziku celu banku i širi finansijski sistem. Banke neće morati razdvajati delatnosti ako svom nadzornom telu na zadovoljavajući način dokažu da su nastali rizici ublaženi ostalim sredstvima.
3. Utvrditi pravila o privrednim, pravnim, upravljačkim i operativnim vezama između razdvojenih trgovinskih subjekata i ostatka bankarske grupe.
Kako bi se sprečila mogućnost da banke izbjegavaju ova pravila prebacivanjem delova svojeg poslovanja na manje regulisan sistem uporednog bankarstva, mere strukturnog razdvajanja moraju biti propraćene odredbama kojima se poboljšava transparentnost uporednog bankarstva. Stoga će se propratnim predlogom o transparentnosti predvideti niz mera, kako bi se regulatornim telima i ulagačima omogućilo bolje razumevanje transakcija finansiranja vrednosnih papira, a koje su se u vreme finansijske krize pokazale kao “izvor zaraze”, zaduživanja i procikličnosti. Bolje praćenje tih transakcija nužno je za sprečavanje njima svojstvenog sistemskog rizika.
Predistorija
U okviru nacionalnih inicijativa i sve opširnije rasprave na globalnom nivou o postignućima strukturne reforme banaka, komesar Barnier je u novembru 2011. godine najavio osnivanje stručne grupe eksperata na visokom nivou (High-level Expert Group – HLEG), s guvernerom Centralne banke Finske Erki Likanenom na čelu i s mandatom za ocenjivanje potrebe za strukturnom reformom bankarskog sektora EU.
Grupa je svoj izveštaj podnela u oktobru 2012.godine, preporučivši, u slučaju banaka čija delatnost trgovanja prekoračava određene pragove, obavezno razdvajanje određenih visokorizičnih poslova trgovanja (IP/12/1048).
Kad je reč o uporednom bankarstvu, Odbor za finansijsku stabilnost dao je u 2013.godine niz preporuka za regulisanje tog sektora. Te su preporuke prihvaćene na sastanku na vrhu Grupe G20 u Sankt Peterburgu u septembru 2013.godine.
Vidi i MEMO/14/63 i MEMO/14/64
