U makroregionalnoj strategiji prvi put je izjednačena zastupljenost država članica (Hrvatska, Grčka, Italija, Slovenija) i država izvan EU (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija) koje sarađuju kako bi se savladale zajednički izazovi i ojačale zajedničke sposobnosti.

Pripreme za novu makroregionalnu strategiju kojom bi se unapredila saradnja između osam  zemalja jadranske i jonske regije, ušle su u ključnu fazu. U Atini se 6. i 7. februara održava konferencija na visokom nivou čiji je domaćini grčko predsedništvo Veća Evropske unije i Evropska komisija. Njome se obeležava završetak opsežnog savetovanja između civilnog društva i predstavnika osam zemalja.

Informacije prikupljene tokom savetovanja biće uključene kasnije ove godine u službeni predlog Johanesa Hana, komesara EK za regionalnu politiku, o prilagođenoj strategiji kojom se odražavaju potrebe i sposobnosti regije. Postaknut je zahtevom čelnika EU iz decembra 2012. godine da se nova makroregionalna strategija donese do kraja 2014. godine.

Izjedačavanje

Ove će se nedelje komesar Han i komesarka za pomorstvo i ribarstvo Maria Damanaki pridružiti ministrima spoljnih poslova iz uključenih zemalja. Te zemlje trenutno čine deo postojeće Jadransko-jonske inicijative.  Više od 500 predstavnika državnih, regionalnih i lokalnih uprava, preduzeća, civilnog društva, medija, regionalnih udruženja i univerziteta doprineće raspravama tokom konferencije. Konferenciju će otvoriti grčki premijer Antonis Samaras.

U makroregionalnoj strategiji prvi je put izjednačena zastupljenost država članica (Hrvatska, Grčka, Italija, Slovenija) i država izvan EU (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija) koje sarađuju kako bi se savladale zajednički izazovi i ojačale zajedničke sposobnosti. Strategija, koja je od presudne važnosti u regiji koja je proživela neke od najozbiljnijih sukoba, doprineće približavanju zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Naglasak će pre svega biti na plavom rastu, saobraćaju , održivom turizmu i zaštiti okoline . Na taj način će se pridoneti blagostanju i otvaranju radnih mesta u regiji.

Potencijali

U svom obraćanju na konferenciji u Atini evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han izjavio je: „U ključnoj smo fazi priprema posebne strategije za jadransku i jonsku makroregiju.  Zahvaljujući iscrpnom savetovanju u okviru kojeg je primenjen pristup „odozdo prema gore”, potrebno je usmeriti strategiju na konkretne potrebe i izazove tog dela Europe i ljude koji onde žive.  Strategijom, u koju su uključene četiri države članice i četiri države koje nisu članice EU, doprineće se daljoj integraciji zapadnog Balkana tako što će se ponuditi mogućnost susedske saradnje u područjima od zajedničkog interesa. To je treća evropska makroregionalna strategija. Naučili smo koliko je važan politički angažman i da zemlje koje sudeluju u strategiji usrersrede svoje napore na makroregionalni pristup. To će biti od ključne važnosti za uspeh strategije.”

Europska komesaraka za pomorstvo i ribarstvo Maria Damanaki dodala je: „Kako je naglašeno u našoj strategiji plavog rasta, mora i okeani imaju potencijal za veliki privredni  rast i otvaranje preko potrebnih radnih mesta.  Jadransko-jonske nacije već su pokazale da su voljne da se  zajedno se suočei sa izazovima regije – od 2007.godine  bilo je 135 projekata saradnje u području morskih i pomorskih pitanja ukupne vrednosti od gotovo pola milijarde evra. Radujem se raspravi s državama članicama i drugim učesnicima o tome kako možemo nastaviti delovati podstaknuti tim uspehom i ubrzati taj proces kako bi prevladali preostale izazove i time osigurali najdelotvorniju primenu  i održivo korišćenje bogatstva koja naša mora i naše obale nude.”

Pomorska strategija za Jadransko i Jonsko more koju je Komisija donela 30. novembra 2012. integrisana je u strategiju koja će obuhvatati četiri ključna područja – morski i pomorski rast, povezivanje regije (saobraćajne i energetske mreže), kvalitet okoline i održivi turizam. Jačanje sposobnosti, istraživanje, inovacije i mala i srednja poduzeća biće dopuna ovih četiri ključna područja.

Od septembra do dcembra 2013. godine održana su savetovanja s učesnicima. Dve su zemlje, jedna država članica i jedna država koja nije članica EU, bile odgovorne za koordinaciju savetovanja za svaki od četiri stuba: Grčka i Crna Gora za morski i pomorski rast, Italija i Srbija za saobraćaj  i energetiku, Slovenija i Bosna i Hercegovina za okolinu i Hrvatska i Albanija za turizam. Od oktobra  2013. do januara 2014. godine održano je javno savetovanje o strategiji.

Kontekst

Na čelu s komesarom Johanesom Hanom uspešno je razvijen novi pristup za regije koje sarađuju. Makroregionalne strategije su od pomoći zemljama pri rešavanju zajedničkih problema, na primer zagađenja , kriminala, nedovoljnog broja saobraćajnih veza i nedostatka konkurentnosti.

Na sastanku održanom 13. i 14. decembra 2012. Evropsko veće službeno je zatražilo od Evropske komisije da donese strategiju EU za jadransku i jonsku regiju pre završetka 2014. godine , utemeljenu na pozitivnim iskustvima strategija Podunavlja i regija Baltičkog mora. Zahtev Evropskog veća bio je predmet evaluacije koncepta makroregionalnih strategija, koje je Komisija donela u junu 2013., a Veće Evropske unije odobrilo 22.oktobra 2013..

Te  strategije se, između ostalog , finansiraju regionalno dodeljenim sredstvima država članica u okviru kohezione politike. Državama koje nisu članice EU dostupna su pretpristupna sredstva. Reformom kohezione politike za razdoblje 2014. – 2020. ostvaruje se takav makroregionalni pristup kojim se olakšava kombinovanje različitih sredstava EU preko granica i unutar projekata.

Dodatne informacije

U susret strategiji EU-a za jadransku i jonsku regiju

Konferencija učesnika o strategiji EU za jadransku i jonsku regiju

Pomorska strategija za Jadransko i Jonsko more

Na Twitteru: @EU_Regional @JHahnEU #EUSAIR