Evropska komisija odlučila je da napravi stratešku zalihu medicinske opreme kao što su respiratori i zaštitne maske kako bi se pomoglo zemljama članicama Mehanizma civilne zaštite EU da se izbore sa pandemijom COVID-19.
„Sa prvom ikad zajedničkom evropskom rezervom medicinske opreme za hitnu pomoć, mi smo solidarnost EU sproveli u delo. Od toga će korist imati naše države članice i svi naši građani. Pomaganje drugima je jedini put kojim idemo napred“, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Zalihe medicinske opreme uključuju stvari kao što su:
- medicinska oprema za intenzivnu negu kao što su respiratori,
- ličnu zaštitnu opremu poput maski za višekratnu upotrebu, vakcine i terapeutike
- laboratorijski materijal.
„EU preduzima korake kako bi državama stigla dodatna oprema. Uspostavljamo zalihe resceEU kako bismo brzo dobili zalihe potrebne za borbu protiv koronavirusa. Biće iskorišćene za podršku državama članicama koje se suočavaju sa nedostatkom opreme potrebne za lečenje zaraženih pacijenata, zaštitu zdravstvenih radnika i pomoć za usporavanje širenja virusa. Naš plan je da napredujemo bez odlaganja“, kaže evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lezarčič.
Copyright: European Union 2020
Kako funkcioniše rescEU zaliha
Domaćin skladišta će biti jedna ili više država članica. Država domaćin će biti odgovorna za nabavku opreme. Komisija će finansirati 90% zaliha. Koordinacioni centar za hitne slučajeve upravljaće distribucijom opreme kako bi osigurao da ona ide tamo gde je najpotrebnije. Početni budžet EU za zalihe je 50 miliona evra, od čega je 40 miliona evra odobreno od strane organa nadležnih za budđet.
Pored toga, prema sporazumu o zajedničkoj nabavci, države članice su u procesu kupovine lične zaštitne opreme, respiratora i opreme neophodne za testiranje na koronavirus. Ovaj koordinisani pristup državama članicama daje bolju poziciju u pregovorima sa industrijom o dostupnosti i ceni medicinskih proizvoda.
Sledeći koraci
Nakon što ova mera stupi na snagu u petak, 20. marta, država članica koja želi da ugosti zalihe resceEU-a može konkurisati za direktno odobrenje od Evropske komisije. Direktna donacija pokriva 90% troškova zaliha, a preostalih 10% snosi država članica.
Pozadina
RescEU je deo Mehanizma civilne zaštite EU koji jača saradnju država učesnica u oblasti civilne zaštite, u cilju poboljšanja prevencije, spremnosti i reagovanja na katastrofe. Predlogom se poboljšavaju rezerve imovine Mehanizma civilne zaštite EU koja već uključuje avione za zaštitu od požara i helikoptere. Kroz Mehanizam, Evropska komisija igra ključnu ulogu u koordinaciji odgovora na katastrofe u Evropi i šire. Kada skala vanrednog stanja prevaziđe mogućnosti reagovanja u nekoj državi, ona može zatražiti pomoć putem Mehanizma.
U Mehanizmu učestvuju države članice EU, kao i Island, Norveška, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora i Turska. Od svog osnivanja 2001. godine, Mehanizam civilne zaštite EU odgovorio je na preko 330 zahteva za pomoć unutar i izvan EU.
„Za nas je važno što smo od 2014. godine uspeli da uključimo Srbiju u Mehanizam za civilnu zaštitu EU, što nam omogućava da sa istim pravima kao i punopravne članice EU budemo korisnici ovako značajne podrške“, rekla je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
