“Svakodnevno brinemo o životnoj sredini, što kroz biciklizam, što kroz Eko kuću, gde kompostiramo i skupljamo organski otpad, vršimo reciklažu, selektujemo otpad i organizujemo razne događaje na temu ekologije, kako bismo raširili svest o tome da je važno kako živimo i kako se ophodimo prema našoj planeti”, rekao je Goran Đerić iz Eko kurira,  na debati koju je organizovao novosadski Eu info kutak povodom Svetskog dana zaštite životne sredine.

Okupljeni u neformalno i ekološko okruženje Eko kuća iz Novog Sada, učesnici debate razgovarali su o tome kako oni doprinose životnoj sredini.

Eko kuća je organizacija posvećena razvijanju kvaliteta života, zaštiti i očuvanju životne sredine kroz negovanje koncepta održivog razvoja. U ovom zanimljivom prostoru nalazi se i klub ljubitelja biciklizma Eko Kurir, koji se bavi ekološkim i humanitarnim radom, a biciklima obavlja najbržu, najjeftinu i ekološki održivu uslugu prenosa i isporuke pošiljki u Novom Sadu.

“Ideja je nastala kao spoj ljubavi prema biciklizmu, zdravom načinu života, sportu i rekreaciji, uz prepoznati potencijal kurirskih usluga za pravna i fizička lica, pod sloganom – Zelena strana dostave!”, objašnjava Đerić, dodajući da je to njihov mali doprinos, ali da svaka inicijativa ipak mora biti prepoznata od strane države.

“Kod nas ne postoji ni sistemsko upravljanje otpadom, a to je najveći problem. Mi možemo da razdvajamo otpad, ali on zapravo ne završava na adekvatnim mestima. Praktično, veći deo komunalnog otpada samo se odlaže na deponije koje najčešće ne zadovoljavaju ni minimum sanitarnih uslova”, objašnjava Darija Šajin, predstavnica organizacije Arhus centar Novi Sad.

O tome šta je zero waste filozofija i koliko je truda potrebno da bi se takav jedan način života implementirao u neku zajednicu govori činjenica da je Nemačkoj bilo potrebno gotovo 20 godina da uspostavi ovakav sistem. Ipak, kako kaže Darija, oni su krenuli na vreme, i to prvo sa obrazovanjem stanovništva od najmlađeg uzrasta. Ipak, pojašnjava da se u Srbiji priča o zaštiti životne sredine nesistematski uvodi u obrazovni sistem, često na inicijativu određene ustanove ili pojedinca.

Svakako postoje pomaci, tvrdi Nevena Sićević, koordinatorka Volonterskog centra Vojvodine, i navodi da je sve više volonterskih kampova u kojima pojedinac uči kako da doprinese zajednici i smanji štetni uticaj na životnu sredinu.

“Svako od nas može da učini ono što je u njegovoj moći kako bismo svi zajedno doprineli boljoj i zdravijoj životnoj sredini. Čak i ako otpad koji razdvajamo ne ide u reciklažu, važno je da to ipak radimo i da nam to uđe u naviku, da budemo svesni da time radimo nešto korisno za našu planetu i nas same”, zaključuje ona.

Svetski dan zaštite životne sredine, od kako je ustanovljen 1974. godine, postao je globalni događaj koji se obeležava u preko 100 zemalja sveta. Ove godine u fokusu je bila priča o zagađenju vazduha. Prema podacima Ujedinjenih nacija, oko 7 miliona ljudi prerano umire svake godine od posledica zagađenja vazduha. Srbija spada u region sa najvećom koncentracijom zagađujućih materija u vazduhu u Evropi.