Učesnici panel diskusije „Izbori u EU i proces proširenja“ koja je održana u EU info centru Beogradu ne očekuju prevelike promene u odnosu snaga u Evropskom parlamentu nakon izbora koji će se održati u maju ali se slažu da će desnica biti jača nego do sada.
„Evropski izbori pokazaće kakav politički kontekst će prevladati u EU i jedna su od najvažnijih tema za Ministarstvo za evropske integracije Srbije ne samo sada, do izbora, nego i kasnije, kada se budu pravile institucije“, rekla je pomoćnica u tom ministarstvu Ksenija Milenković.
Prema njenim rečima, u sastavu novog Evropskog parlamenta ne očekuju se drastične promene, odnosno očekuje se da tradicionalne snage – narodnjaci, socijalisti i demokrate, liberali, zadrže „kritičnu masu“ u smislu broja poslanika.
Ipak, kako je istakla Milenković, definitivno se računa na ulazak novih snaga u EP čiji će se glas čuti i koje će uticati i na politiku EU.
Takođe postoji mogućnost razbijanja grupe konzervativaca u EP, posebno s obzirom na Bregzit.
Milenković je rekla i da ne treba izgubiti iz vida da odluku o novoj Evropskoj omisiji i komesarima donose članice koje i inače poslednjih godina preuzimaju primat od EK što je, smatra ona, možda i razlog što je izlaznost na izbore sve slabija, pošto birači nemaju utisak da o nečemu odlučuju.
Šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP) Dušan Reljić rekao je da, iz perspektive Brisela, niko ne strepi od nekih velikih promena posle izbora koji će biti održani od 23. do 26. maja ali da će desnica u Parlamentu biti jača.
„Rasprave će biti glasnije, brutalnije, možda sa više populizma i to će nepovoljno delovati na zemlje koje žele da se pridruže“, rekao je Reljić i dodao da desnica dobija na snazi jer je u EU zavladao strah što životni standard ne raste u skladu sa očekivanjima, pa se nameće pitanje šta tradicionalne partije imaju da ponude biračima.
On je rekao i da evropskim biračima migracije više nisu u prvom planu već je suštinsko pitanje rast nejednakosti u bogatim društvima.
Učesnici panela su ocenili da će kada je reč o procesu proširenja EU dominantnu ulogu imati države članice i da će važna tema biti nerešena bilateralna pitanja.
Kada su u pitanju evrointegracije u vreme evropskih izbora, Reljić je kazao da će novi izveštaj o napretku Zapadnog Balkana verovatno biti objavljen krajem maja a ne, kao što je uobičajeno, u aprilu, a kako pitanje proširenja EU ne bi podsticalo populističko raspoloženje pred izbore.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić ocenila da u EU danas ne postoje evropske teme koje pogađaju sve ili barem većinu birača.
Ona je rekla i da istraživanja za sada ukazuju na manje-više sličan odnos snaga, iako se prognozira da će etablirane grupe u EP izgubiti po nekoliko desetina poslanika dok će nove partije dobiti pedesetak mesta.
Sudeći po rezultatima, i novi EP će biti fragmentisan, kao i sadašnji u koji je ušlo 186 partija.
Govoreći o eventualno bržem napredovanju na putu ka EU, Milenković je rekla da u procesu proširenja Srbija mora da se radi podjednakim intezitetom i sa Briselom i sa članicama dok je Reljić kazao da građani, kako bi se ubrzalo pristupanje EU, „treba da se obrate svojim parlamentima“.
Istoremeno je Grubješić upozorila da i evropski političari moraju više da se potrude oko regiona inače će im se „neko drugi uvući na teren“.
Opisujući atmosferu u Briselu uoči izbora za Evropski parlament šef briselske kancelarije SWP se e našalio da je u tom gradu u toku „berza poslova“, naročito za više činovnike, koji gledaju gde će se „uhlebiti“, uključujući njih oko 800 iz Velike Britanije koja bi krajem marta trebalo da izađe iz EU.
