Evropska unija posvećena je zaštiti humanitarnih radnika i svake godine podržava Svetski dan humanitaraca, 19. avgust, dan koji se u svetu obeležava od 2003. godine, u znak sećanja na 22 osobe poginule u bombaškom napadu na sedište Ujedinjenih nacija u Bagdadu, glavnom gradu Iraka. Od tada, to je prilika da se oda počast humanitarnim radnicima koji širom sveta rizikuju živote dok obavljaju svoj posao.

Opasnosti sa kojima se oni svakodnevno suočavaju su napadi, otmice i ubistva. Tokom 2014. godine, 329 humanitarnih radnika bilo je izloženo napadu, od čega je više od trećine izgubilo život. Iako je ta cifra u padu u odnosu na 2013, to ne znači da je trend pozitivan, već da je u nebezbednom okruženju bio raspoređen manji broj humanitarnih radnika, ukazala je Evropska komisija u saopštenju povodom Svetskog dana humanitaraca.

Povodom Svetskog dana humanitarnih radnika, evropski komesar za humanitarna pitanja i rešavanje kriza Hristos Stilijanides, izjavio je: “Spašavanje života ne bi trebalo da se plaća životom. Zbog toga, na Svetski dan humanaitarnih radnika mi se sećamo hrabrih muškaraca i žena poginulih dok su obavljali humanitarni rad. Danas, odajemo počast humanitarnim radnicima koji i dalje rizikuju život pomažući ljudima koji pate. Njihovi nesebični napori su inspiracija za sve nas. Humanitarne krize su ozbiljnije nego ikada, jer se broj priordnih katastrofa i sukoba uvećava. Potrebe žrtava u stvarne a životi zaista ugroženi. Sadašnji sukobi i nebezbednost sprečavaju dostavu humanitarne pomoći. To sprečava milione ljudi da prime pomoć koja ih spašava. Na žalost, u toku je alarmantni trend porasta nasilja prema humanitarnim radnicima i kršenja Međunarodnog humanitarnog zakona. U 2014. godini, više od 300 humanitarnih radnika bilo je napadnuto, kidnapovano ili ubijeno”.

Komisija je ukazala da je svaki napad na humanitarne radnike kršenje Međunarodnog humanitarnog zakona, dokumenta obavezujućeg za sve države učesnike sukoba i nedržavne aktere u sukobu. Kroz zagovaranje i finansijsku podršku kako bi se humanitarcima obezbedio pristup, EU snažno promoviše taj akt, a takođe finansira i upoznavanje sa tim zakonom vojnog i civilnog personala uključenog u operacije EU u rešavanju kriza.

Više od 40 godina, Evropska unija pruža humanitarnu pomoć i, zajedno sa svojim državama članicama, danas je najveći donator humanitarne pomoći u svetu. Preko svog Ureda za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO), Evropska unija je tokom 2014. godine pružila pomoć za 121 milion žrtava prirodnih katastrofa i sukoba u više od 80 država. Pomoć je pružena u partnerstvu sa više od 200 humanitarnih organizacija, uključujui nevladine i međunarodne organizacije, Ujedinjene nacije i društva Crvenog krsta.

EU će nastaviti da pruža pomoć najviše pogođenim, uključujući žrtve sukoba u Siriji, Centralnoafričkoj Republici, Južnom Sudanu i Ukrajini, kao i one koji su pogođeni prirodnim katastrofama u Aziji ili epidemijom ebole u zapadnoj Africi. Pomoć Evropske unije je zasnovana isključivo na potrebama pogođenih i zasnivana je na humanitarnim principima nepristrasnosti, neutralnosti, humanosti i nezavisnosti.

Na prvom Svetskom samitu humanitaraca, koji će biti održan u Istanbulu 23. i 24. maja 2016, sastaće se svetska humanitarna zajednica kako bi razmotrila načine za bolji i bezbedniji rad humanitaraca. Kao najvećiu svetski donator humanitarne pomoći, EU ima odlučujuću ulogu, istakla je Evropska komisija u saopštenju povodom Svetskog dana humanitaraca.