Međunarodni dan Roma (8. april)  je dan kojim se proslavlja romska kultura, istorija i jezik, kao i podiže svest o problemima s kojima se Romi i dalje suočavaju. Zvanično je proglašen 1990. godine tokom 4. svetskog kongresa Roma, u čast prvog velikog međunarodnog sastanka Roma, od 7. do 12. aprila 1971. godine, u Orpingtonu nedaleko od Londona, u Velikoj Britaniji.

Na prvom internacionalnom okupljanju predstavnika romske zajednice usvojen je međunarodni naziv Rom (što na romskom znači čovek) za sve pripadnike ove nacionalne zajednice, a za himnu je izabrana pesma „Đelem, đelem” (što prevedeno na srpski jezik znači „Išao sam, išao”) čiji tekst opisuje stradanje Roma i Romkinja tokom Drugog svetskog rata. Takođe, doneta je odluka da romsku zastavu čini plavo-zelena dvobojnica sa crvenim točkom u sredini. Plava boja je simbol neba, slobode i bezgraničnog prostranstva, zelena predstavlja travu, put, život obeležen putovanjima, dok crveni točak označava simbol stalnog kretanja.

Obeležavanje 8. aprila kao međunarodnog dana Roma takođe ima za cilj da ukaže na činjenicu da se Romi i Romkinje širom sveta nalaze u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na većinsko stanovništvo u gotovo svim oblastima društvenog života, kao i da su izloženi diskriminaciji i duboko ukorenjenoj socijalnoj isključenosti. Tom prilikom, potpredsednica EK za vrednosti i transparentnost Vera Jurova, komesarka za ravnopravnost Helena Dali i evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju Oliver Varheji dali su sledeću izjavu:

„Povodom Međunarodnog dana Roma, zajedno sa našom najvećom evropskom etničkom manjinom, slavimo njihov jedinstveni doprinos evropskoj raznolikosti i nasleđu. Takođe obeležavamo pedesetu godišnjicu Prvog svetskog kongresa Roma.

Ipak, Romi se i dalje suočavaju sa predrasudama, diskriminacijom, antigipsizmom i društveno-ekonomskom isključenošću u svakodnevnom životu. Povrh svega, romske zajednice su teško pogođene globalnom pandemijom. Moramo učiniti sve što je u našoj moći ne samo da ublažimo trenutnu krizu sa kojom se suočavaju već i da doprinesemo stvarnim promenama.

S tim ciljem,  Evropska komisija je usvojila ambiciozni Strateški okvir Evropske unije za Rome – novi desetogodišnji plan za postizanje ravnopravnosti Roma u Evropskoj uniji i šire. Ovaj okvir sadrži sveobuhvatnu listu mera za borbu protiv diskriminacije i antigipsizma, za unapređenje socijalne inkluzije, promociju učešća Roma u društvu i obezbeđivanje jednakog pristupa kvalitetnom redovnom obrazovanju, radnim mestima, zdravstvenom osiguranju i rešavanju njihovog stambenog pitanja širom Evrope.

Na osnovu ovog okvira, države članice EU jednoglasno su usvojile Preporuku za ravnopravnost, inkluziju i učešće Roma. Ovo je poslalo čvrstu i jasnu poruku da su države članice rešene da se bave raznim izazovima sa kojima se romske zajednice suočavaju širom EU. Izvan EU, ovaj strateški okvir igra važnu ulogu u pristupnim pregovorima sa Zapadnim Balkanom.

Kako bi se postigli dobri rezultati tokom sledećih deset godina, neophodno je zalaganje država članica. Evropa mora da uradi još mnogo toga kako bi se postigla prava jednakost Roma, poštovanje raznolikosti i uzajamno razumevanje istorijskog iskustva. Radeći zajedno, možemo napraviti razliku i otključati veliki potencijal Roma za dobrobit njih samih, ali i Evrope kao celine.“

Romi su najveća etnička manjina u Evropi, a između 10 i 12 miliona Roma živi u EU i u regionu gde je planirano potencijalno proširenje Evropske unije. Inkluzija Roma je u apsolutnoj saglasnosti sa načelom EU o punom poštovanju osnovnih prava svih građana. Kao takva, predstavlja jedan od osnovnih prioriteta država članica i zemalja kandidata. Evropska komisija je u oktobru 2020. usvojila novi desetogodišnji plan za podršku Romima u EU, sa akcentom na sedam ključnih oblasti: jednakost, inkluzija, učešće, obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje i stanovanje.

Republika Srbija je u martu 2016. usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma za period od 2016. do 2025. godine. Romi su jedna od najugroženijih, diskriminisanih i marginalizovanih grupa u Srbiji. Stoga, jačanje institucionalnih kapaciteta za inkluziju Roma na lokalnom nivou ima presudan značaj. EU je daleko najveći donator u Srbiji, uključujući proces inkluzije Roma, sa tekućim projektima vrednim 30 miliona evra.