Evropski dan jezika obeležen je na Filološkom fakultetu u Beogradu pevanjem Ode radosti koju je na nekoliko jezika izveo hor Internacionalne škole u Beogradu i skupom o multilingvalizmu sa kojeg je poručeno da je učenje jezika način da se pripadnici različitih naroda i kultura upoznaju, povežu i uoče međusobne sličnosti.

„Učenje jezika je način da se približimo i upoznamo, kao i da istražimo bogatstvo drugih kultura“, istakao je šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport nakon što je od dekana Filološkog fakulteta Aleksandre Vraneš primio povelju zahvalnosti za izuzetan lični doprinos ugledu tog fakulteta i razvoju nauka o jeziku, književnosti i kulturi.

Dobar primer za to su, kako je rekao Davenport, Srbi koji govore arapski jezik i koji su prethodnih nedelja pomagali izbeglicama, jer su mogli da razumeju njihove potrebe.

On je dodao i da do promene jezika dolazi zbog pozajmljivanja reči i fraza iz drugih jezika, posebno akronima i skraćenica, s čim se saglasio šef misije Saveta Evrope u Srbiji Tim Kartrajt.

Podsetivši na akronime poput EU (Evropske unije), UN (Ujedinjenih nacija) i OEBS (Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju), Kartrajt je rekao da „ukoliko poznajemo njihovo značenje, volimo ih i koristimo često, ali ukoliko ih ne razumemo, mrzimo ih, osećamo se isključeno i glupo. Jezici su kapija, oruđe za bolje međusobno razumavenje, upravo na način na koji akronimi nisu“, poručio je on.

Vreme će, kako je rekao profesor engleske književnosti na Filološkom fakultetu Zoran Paunović, pokazati da li je neophodno uvesti u jezik određenu stranu reč.

„Strana reč ne narušava čistotu jezika u koji je dospela već ga obogaćuje. Ona se nije pojavila bez razloga već da bi popunila prazninu koju nije uspela da do kraja pokrije nijedna druga domaća reč“, naglasio je on.

Dekan Filološkog fakulteta istakla je uticaj prevodilačkog poziva na kulturni dijalog i očuvanje autohtonog identiteta, kao i značaj nastavnika za rano i temeljno ovladavanje jezicima.

„U vreme kada se u mnogim zemljama, ekonomski stabilnijim od Srbije, sprovode mere smanjivanja broja časova i broja jezika koji se predaju u školama, ponosni smo što se na Filološkom fakultetu izučava 35 jezika dok u osnovnim i srednjim školama deca kao obavezu imaju da ovladaju barem dva jezika“, zaključila je Vraneš.

Svoje viđanje značaja višejezičnosti predstavili su i direktori kulturnih centara u Srbiji poput austrjskog, britanskog, francuskog, grčkog, italijanskog, nemačkog, španskog i portugalskog.

Evropski dan jezka ustanovljen je 2001. godine odlukom Saveta Evrope i uz pokroviteljstvo EU u uverenju da je višejezičnost na starom kontinetu dragocena realnost koju treba sačuvati, vrednovati i braniti u budućnosti. U Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika, što čini oko tri odsto od ukupnog broja jezika na svetu.