Nesanica, razdražljivost, ubrzan rad srca, umor, slabost, naglo gojenje ili gubitak težine… Samo su neki od simptoma neadekvatnog rada štitne žlezde. Štitna, štitasta ili kako se još naziva – tiroidna žlezda – i hormoni koje izlučuje, utiču na pravilan rad celog tela.

U Srbiji je zabeleženo preko 100.000 osoba sa poremećajem rada štitne žlezde, podaci su Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ za 2019. godinu. Oboljenja štitaste žlezde izraženije su kod žena nego kod muškaraca, a kako pokazuju podaci „Batuta“ za 2018. najsklonije raku tirode jesu žene starije od 75 godina.

Te godine je zabeleženo 103 muškarca koji su oboleli od ove bolesti, a petorica ih je, nažalost preminula. Te brojke su poraznije među ženama – 281 žena je obolela, a 15 ih je preminulo.

Dakle, ključno je voditi računa o zdravlju štitne žlezde, a upravo su rana dijagnoza i lečenju karcinoma štitne žlezde među pacijentima, koji žive u oblasti Kladova i Temišvara, cilj prekograničnog projekta, koji finansira Evropska unija.

Konkretno, 2000 građana iz prekograničnog područja imaće koristi od rane dijagnoze i lečenja štitne žlezde. Modernizovano je pet regionalnih zdravstvenih centara koji su uključeni u dijagnozu i lečenje patologija štitne žlezde, opremu su dobile Gradska bolnica u Temišvaru, kao i Dom zdravlja Veliko Gradište, a formiran je i regionalni registar za bolesti štitne žlezde

Dom zdravlja u Velikom Gradištu zbrinjava stanovništvo cele opštine –  25.000 ljudi, što podrazumeva 27 sela, ali i stanovništvo opštine Golubac i Kučevo zbog potreba za pružanjem usluga iz određenih specijalnosti. Takođe, imajući u vidu da Veliko Gradište ima specifičan geografski položaj, valja napomenuti da od proleća do jeseni veliki broj turista posećuje ovo mesto, te se i oni oslanjaju na lokalni dom zdravlja.

Ukupna vrednost projekta iznosi nešto više od million evra, od čega su bespovratna sredstva EU skoro 900 hiljada evra.

Kako kažu Domu zdravlja – veoma su zadovoljni saradnjom sa kolegama iz inostranstva, kao i novom opremom, te se nadaju produženju projekta.

Nizak nivo medicinske edukacije stanovništva u ovom području u većini slučajeva podrazumevaju kasnu dijagnozu karcinoma štitne žlezde, zajedno sa lošom prognozom, koja zahteva održivi napori i povećani troškovi zdravstvene zaštite.

Rano dijagnostikovanje i lečenje ove patologije povećalo bi kvalitet života i preživljavanje pacijenta.

Ovaj projekat će biti od koristi ne samo ciljnim grupama, već i svim medicinskim stručnjacima koji se bave ovom patologijom i stanovništvu zajednice EU. Zajedničkim naporima povećao bi se kvalitet medicinskih usluga, kao i omogućila razmena znanja i iskustva.

Tokom protekle dve decenije, EU je opremila bolnice, laboratorije, zavode za javno zdravlje i centre za transfuziju krvi i obezbedila ukupno 284 potpuno opremljena sanitetska vozila za domove zdravlja u Srbiji, od kojih je 122 opremljeno respiratorima koji imaju ključni značaj u borbi protiv kovida 19. Uopšteno govoreći, EU je podržala celokupnu zdravstvenu mrežu Srbije: preko Evropske investicione banke – Evropske banke – sredstva u iznosu od 250 miliona evra korišćena su za rekonstrukciju i izgradnju 20 velikih bolnica širom Srbije, uključujući Institut „Torlak“, kao i četiri univerzitetska klinička centra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu; svi oni su ključni u borbi protiv virusa korona.

Više o podršci Evropske unije javnom zdravlju u Srbiji, pogledajte na sledećem linku.