Na ivici budućnosti – moto je ovogodišnjeg Bitef festivala, manifestacije sa dugom istorijem i velikim značajem za kulturnom nebu Beograda. Delegacija Evropske unije i ove godine podržava festival.

Na konferenciji za medije povodom najave dvostrukog, 54. i 55. izdanja Bitefa, koje će se održati od 13. do 25. septembra govorili su direktor Bitef teatra Miloš Latinović, Njegova ekselencija Kun Adam, ambasador Belgije u Srbiji, umetnički direktor Bitef festivala Ivan Medenica, Daliborka Nikolić iz EU info mreže i glumica Vesna Čipčić. Miloš Latinović se zahvalio svim ljudima koji su učestvovali u pripremi festivala, imajući u vidu činjenicu da okolnosti nisu ni izbliza redovne. On je rekao da živimo i radimo u vremenu u kome nije lako predvideti stvari, pa je sama činjenica da će predstojeći Bitef biti realizovan onako kako je planiran veliki uspeh. Zamolio je medije i publiku za razumevanje ukoliko bude nepredviđenih izmena u programu zbog sve lošije pandemijske situacije u Srbiji.


Foto: Marko Petrović

Kun Adam, ambasador Belgije u Srbiji, zahvalio se timu Bitefa zbog toga što već godinama prikazuje najznačajnije belgijske autore i kompanije iz oblasti savremenog pozorišta i plesa (Ultima Vez, Alan Platel, Jan Fabr…) i dodao kako beogradska publika, u tom kontekstu, može da postane razmažena. Govoreći o belgijskoj predstavi koja ove godine učestvuje u glavnom programu, projektu Tragovi kompanije Ultima Vez i njenog osnivača koreografa Vima Vandekejbusa, istakao je da je Vandekejbus stari poznanik i prijatelj Beograda i Bitefa, kao i dobitnik Gradn Prix-a „Mira Trailović“. Predstava Tragovi će biti izvedena na svečanom otvaranju Bitefa, 15. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu i bavi se, kao i drugi Vandekejbusovi projekti, gorućim pitanjima savremenog sveta, ovoga puta, ekološkom krizom.

Foto: Marko Petrović

Daliborka Nikolić iz EU info centra je izrazila zadovoljstvo zbog toga što je Evropska unija i u ovim teškim vremenima uspela da realizuje podršku Bitefu, što ove godine čini po četvrti put. EU je, posle osnivača Skupštine grada Beograda i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, dala najviše sredstava Bitefu.

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica je najavio i prvu predstavu koja će biti izvedena u okviru prologa 54. i 55. Bitefa. Radi se o premijeri predstave Living room, jednog od najznačajnijih nemačkih reditelja mlađe generacije Ersana Montaga, nastale u koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta i Bitef teatra. Govoreći o predstavi, Medenica je rekao kako se radi o spektakularnom spoju kemp estetike i magijskog realizma. U ovom formalnom okviru, po njegovom mišljenju, autor razvija melanholičnu priču o prolaznosti, starenju, gubitku mladalačkih nada i ideala i smrti. Iako pokriva vremenski raspon od devedesetih do danas, predstava se ne bavi direktno političkim temama. Ona, na primer, ne dovodi u pitanje odgovornost Miloševićevog režima za ratove devedesetih godina prošlog veka, ali razvija tezu da su žene najveće žrtve ratnih stradanja, bez obzira na to na kojim stranama se nalaze njihovi muškarci.

Predstavljajući strane goste koji će ove godine doći na Bitef, Ivan Medenica je istakao je da je međunarodno interesovanje veliko, što potvrđuje i  dolazak direktora nekih od vodećih stranih pozorišta i festivala, novinara i kritičara iz celog sveta. Tako su dolazak potvrdili Almut Vagner, glavna dramaturškinja Residenc teatra iz Minhena, Didije Žujar, programski direktor pozorišta Odeon  iz Pariza, Štefani Karp, kustoskinja međunarodnog programa Atina-Epidaurus festivala, Tomaš Kirenčuk iz krakovskog Teatra Stari, Marina Davidova, umetnička direktorka NET festivala iz Moskve i mnogi drugi.

On je naglasio kako se tim Bitefa posebno trudio da dovede ove goste, kako bi domaće pozorište koje u glavnom programu Bitefa učestvuje sa čak četiri produkcije, moglo  da se predstavi i plasira u širem međunarodnom kontekstu, u kome ga već dugo nedovoljno ima. Pored njih, u Beograd, na međunarodnu ekološku konferenciju Sedimo na grani: solidarnost ili sunovratkoja će se održati u okviru pratećeg programa Bitefa, dolaze značajni filozofi poput Franka Berardija Bifa, Borisa Budena i Srećka Horvata i umetnici kao što su Janez Janša, Haris Pašović i Vim Vandekejbus.

Konferencija Sedimo na grani: solidarnost ili sunovrat, dizajn: McCann Beograd

Žiri ovogodišnjeg festivala će biti sastavljen isključivo od žena, u znak podrške „ženskom pokretu“, borbi protiv seksualnog nasilja i uznemiravanja žena. Čine ga umetnička direktorka pozorišta Maksim Gorki iz Berlina Šermin Langhof (Nemačka, predsednica žirija), Lusija van Heteren, profesorka Univerziteta Groningen (Holandija), pozorišna kritičarka i profesorka Agata Juniku (Hrvatska), kritičarka i novinarka Sesilija Djurberg (Švedska) i pozorišna rediteljka Jovana Tomić (Srbija).

Zaštita i promocija kulturnog nasleđa, kao i podrška kreativnim industrijama, sastavni su deo misije EU u Srbiji. EU prepoznaje značaj koji srpsko kulturno nasleđe ima za Evropu i svet. Obnova Golubačke tvrđave, Franjevačkog samostana u Baču, Pirotskog Grada, sinagoge u Subotici, koja datira iz 1902, izgradnja Centra za posetioce u Lepenskom viru, rekonstrukcija Botaničke bašte „Jevremovac”, u Beogradu, obnova Narodnog pozorišta u Beogradu – neki su od najvažnijih projekata koje je EU finansirala u Srbiji. Studija konzervacije sela Gostuša, nadomak Pirota, 2016. godine dobila je nagradu EU „Evropa nostra” za kulturno nasleđe. Osim toga, konzervacija tvrđave u Baču, Paviljon „Knjaz Miloš”, iz 1907. godine, u Bukovičkoj banji, i projekat „Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije” bili su laureati nagrade EU „Evropa nostra” za kulturno nasleđe za 2018. godinu.

Republika Srbija učestvuje u programu „Kreativna Evropa” od 2014. Desk Kreativna Evropa Srbija čine dve kancelarije: MEDIA desk Srbija, uspostavljen u okviru Filmskog centra Srbije, i Kultura desk Srbija, koji se nalazi u sklopu Ministarstva za kulturu i informisanje. U okviru Kultura deska, kancelarija u Novom Sadu Antena sprovodi potprogram „Kultura u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini”. Od 2016, srpske kompanije i organizacije su povukle preko 3,2 miliona evra kroz različite konkurse potprograma MEDIA. Od 2014, kompanije i organizacije iz Srbije su povukle 5,5 miliona evra kroz različite konkurse u okviru potprograma „Kultura”.