Preveliko prisustvo medija u svakodnevnom životu građana često dovodi do opterećenja ili čak i prezasićenja ljudi koji (ne)svesno odlučuju da ne prate vesti. Ipak, svima nam je potrebno da budemo informisani. Kako naći balans, meru, sačuvati mir i na pravi način razumeti sadržaje koji su nam dostupni? Odgovore na ova pitanja potražili smo na onlajn događaju „Informaciona dijeta“.

Svesno odbijanje da pratimo vesti je pogrešan pristup, ne samo zato što smo na taj način isključivi prema informacijama i podložni da lažnu vest prihvatimo, već i zbog toga što od informacija ne možete da pobegnete, uverava doc. dr Dušan Aleksić, sa departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu. Srbija je na 29. mestu po indexu medijske pismenosti što nam govori da u društvu ne postoji dovoljno kritički odnos prema sadržajima.

Aleksić navodi da je vrlo važno razumeti koncept medija u savremenom društvu i da smo u zabludi ukoliko mislimo da su mediji samo televizija, novine, radio i informativni portali.

„Savremeni koncept medija podrazumeva da svako od nas može biti izvor i da, najčešće preko različitih onlajn kanala, plasira informaciju koja može da ostvari izuzetan efekat na veliki broj ljudi. Danas postoje viber i telegram grupe sa po nekoliko hiljada korisnika, koje su po svojoj strukturi neka vrsta medija, s obzirom na to kakva im je priroda sadržaja“ dodaje Aleksić.

Od izbegavanja vesti mnogo je korisnije da naučite da baratate informacijama, kako da čitate i tumačite vesti i pravite selekciju onoga što je bitno, kaže Aleksić. To je put dobre dijete koji će vam pomoći da izbegnete sve one loše aspekte koji ovaj informacioni haos sa sobom donosi, zaključuje naš sagovornik.

U vreme pandemije, sasvim izvesno je više došla do izražaja preopterećenost informacijama, a zastupljenost isključivo jedne centralne teme u tom periodu dovela je do toga da se značajan broj ljudi još više distancira od medija i praćenja vesti.

Ljudi jesu prezasićeni informacijama i razumljivo je što nemaju mnogo poverenja jer imamo previše medija, a premalo profesionalnih, utisak je Jelene Canić Milanović, zamenice urednice Južnih vesti.

„Mi sto u toj krizi kao medij stekli dodatno poverenje građana, jer smo se trudili da sve informacije koje pružimo budu proverene i tačne i da ljudima pomognemo. Nama je uvek zadatak da gledamo sve iz ugla ljudi. Nije nam cilj da imamo više klikova, već da vest bude proverena i da objasnimo ljudima šta to konkretno znači za njih“ kaže Canić Milanović.

Kako dodaje, da biste zaslužili poverenje, morate da imate jedan nivo istrajnosti i kvaliteta infomacija koje pružate.

dav

„Ranije je važila ta floskula, a mnogi misle tako i danas – ako je bilo na tv-u sigurno se desilo. Ono što vidimo u medijima ne mora da znači da je istina, zato ljudi moraju sa oprezom da prihvataju i proveravaju ono što do njih dolazi“ podseća Jelena Canić Milanović.

Mladi su danas izuzetno digitalno, tehnički pismeni, a često se postavlja pitanje da li su i koliko informisani. Milan Petrović, programski direktor organizacije Nauči me veruje da je mladima bitno da budu informisani, ali da su teme koje su njima bitne znatno drugačije od onih koje interesuju starije. Zbog toga je i važno razumeti mlade i koja su njihova interesovanja. Pored toga, treba primetiti i to da mladi nisu previše zastupljeni u medijima.

„Mladi se u medijima pojave samo kada imaju neki veliki uspeh, ili kada naprave neku veliku glupost. To znači da mi mlade primećujemo samo u ekstremnim situacijama i da se njima nedovoljno bavimo“ poručuje Milan Petrović.

Iz iskustva kažemo da su mladi digitalno pismeniji od starijih generacija, a Petrović ukazuje na to da je jako važan pojam digitalne agilnosti. Kada mlade naučimo kako nešto treba da urade, u mentalnom, informacionom smislu, oni znaju da se snađu u digitalnom aspektu.

„Postoji istraživanje koje pokazuje da je Srbija zemlja sa najvećim brojem fact checking (provera tačnosti informacija) agencija po glavi stanovnika, a to je resurs koji ne koristimo. Meni je bilo jako zanimljivo da vidim kako mladi proveravaju informacije i zašto bi verovali bilo kome, kod njih ne postoji monolitno poverenje. Oni će zahtevati da se taj odnos poverenja iznova gradi iznova i da se dokazuje svakodnevno. Meni je drago zbog toga jer pokazuje da gradimo generacije koje će od medija očekivati mnogo više“ zaključuje Petrović.

Kada je reč o našem emocionalnom i psihološkom odnosu prema vestima i sklonosti da ne prihvatamo drugačije mišljenje, psihološkinja i psihoterapeutkinja Maja Delibašić ističe da u teoriji postoji nešto što zovemo referentni okvir.

„Imamo prozor kroz koji gledamo svet. Jedan deo vidimo, a jedan deo je tim okvirom blokiran, slepi smo za njega. Ono što nam je od presudnog značaja da bismo bili mirni sami sa sobom je da se taj okvir ne mrda mnogo. Osetljiviji smo za informacije koje će da potvrde da je način na koji mi vidimo svet ispravan, a sve informacije koje dolaze sa strane, postaju uzrok uznemirenja“ objašnjava Delibašić.

Onlajn događaj „Informaciona dijeta“ organizovao je EU info kutak Niš uz tehničku podršku Media i reform centra.