Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kao i početak kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ povod je da podsetimo da je rodno zasnovano nasilje upotreba bilo kog oblika nasilja, fizičkog, psihičkog, seksualnog, nad nekom osobom samo zato što je određenog pola. Zato je EU info point Novi Sad u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu organizovao tribinu “Rodno zasnovano nasilje i mladi”.

Prema anketama koje je Centar za socijalni rad sprovodio, mlade devojke ne prepoznaju nasilje u svojim prvim parterskim odnosima. Za njih često nasilje nije to kad im partner traži šifre na društvenim mrežama, kada im gleda telefon, proverava s kim se druže ili kada se vraćaju kući iz izlaska, a kako dr Nada Padejski Šekerović, iz Sigurne ženske kuće u Novom Sadu, kaže potpuna kontrola počinje već tada.

„Nasilje u adolescenciji ima svoje specifičnosti u odnosu na nasilje u kasnijem životnom dobu, ali je suština u tome da počinilac nasilja želi i sprovodi moć, kontrolu, dominaciju nad životom partnerke koju zlostavlja. Cilj je isti. Istraživanja nasilja kod mladih su pokazala nekoliko specifičnosti – dominira psihološko nasilje, pretnje, ponižavanje, omalovažavanje… To psihološko nasilje ima speifičnosti načina života u toj dobi, pa žrtve ne prepoznaju ljubomoru, želju za kontrolom, izolaciju kao nasilje, već ga tumače kao izraz ljubavi“, objašnjava Nada Padejski Šekerović.

Jedan od problema je i taj što se vezama u adolescenciji često ne pridaje velika važnost, pa se na taj način i umanjuje iskustvo koje mlade devojke imaju u tom periodu, rekla je Sanja Pavlović, iz Autonomnog ženskog centra.

„Kada se devojka poveri nekom odraslom, često joj se kaže: „Pa dobro, tek ste dva meseca zajedno, to nije važno, prebolećeš ga“, ali i te veze u ranom periodu mogu da nas obeleže za ceo život i da nam budu model po kom ćemo se i kasnije ponašati u partnerskim vezama“, upozorava Sanja Pavlović.

Iz svih ovih razloga Filozofski fakultet u Novom Sadu prvi je fakultet koji je kreirao priručnik u borbi protiv nasilja nad studentkinjama i studentima, kako za samo vršnjačko nasilje, tako i za ono u odnosu profesor – student. Nakon sprovedene ankete na ovom fakultetu i velikog broja studentkinja koje su želele da razgovaraju o ovoj temi, priča je dobila mnogo šire okvire i odjeknula ne samo u lokalnog zajednici već u čitavom regionu.

„Kada je reč o nasilju studentske organizacije uvek zaobilaze te teme. Edukacija je ključna, kao i sam razgovor o nasilju, kako bismo shvatili da je to nešto što nas okružuje, a ne nešto što se dešava negde daleko, nekom drugom“, rekla je Jelena Mirić, aktivistkinja i studentkinja Univerziteta u Novom Sadu.

Nasilje je i pretnja nasilnim delima, prisiljavanje i oduzimanje slobode. Istraživanja govore da su žrtve nasilja u preko 90 odsto slučajeva osobe ženskog pola, dok su nasilnici u 90 odsto slučajeva muškarci. Zato je neophodno definisanje rodno zasnovanog nasilja kao posebnog oblika nasilja. Nasilje u partnerskim odnosima među mladima najčešće ima vrlo slične karakteristike kao i nasilje koje se dešava među odraslim osobama koje su u partnerskim vezama.