Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav ove godine postao je zvanično najveće zaštićeno rečno područje u Evropi i predstavlja međunarodni primer sinergije zaštite prirode, klimatske otpornosti i održivog razvoja. UNESCO je ovih 930.000 hektara površine u dužini od 700 kilometara proglasio prvim na svetu petodržavnim rezervatom biosfere, a u okviru Interreg projekta lifelineMDD (program coop MDD) ovih 5 zemalja žele da poboljšaju ekološki kvalitet rečnog koridora i uspostave strukturu saradnje za budući park biosfere.
„Očuvana reka i poplavna područja važna su i za prihode velikog broja stanovnika tog područja, ali i za snabdevanje pitkom vodom, prirodnu obranu od poplava, ribarstvo, šumarstvo, poljoprivredu, rekreaciju i održivu ekonomiju. Osim toga, reke su deo bogatog kulturnog nasleđa ovog kraja. Obnova reka takođe je i baza za razmenu znanja između sektora zaštite prirode i sektora upravljanja vodama, ali i drugih donosioca odluka poput lokalnih organizacija“, rekla je Ivana Grubišić, saradnica za komunikacije na projektu MDD.
Time se jača njihova povezanost i buduća saradnja, a uključivanjem organizacija civilnog društva, ali i lokalnih i regionalnih vlasti, osigurava se dugoročna aktivna mreža donosioca odluka. Razvojem prekogranične strategije lifelineMDD direktno doprinosi Srbiji i lokalnom stanovništvu koje živi na području rezervata time što će biti aktivno uključivani u sam proces upravljanja i donošenja odluka.
Za sve nas važno je da ovaj Evropski Amazon sačuvamo, jer time čuvamo 13 zaštićenih područja koji naglašavaju ekološku važnost reka, uključujući poznati Park prirode „Kopački rit”, Regionalni park „Mura-Drava” u Hrvatskoj, Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje” u Srbiji i Nacionalni park „Dunav-Drava” u Mađarskoj, kao i Natura 2000 područja u Sloveniji i Austriji.
Zaštita koju je ovaj rezervat prirode dobio posebno je značajna ako uzmemo u obzir pregovarački proces Srbije za pristupanje Evropskoj uniji. Zaštita prirode krljučna je tema u vezi sa primenom Poglavlja 27 posvećenog zaštiti životne sredine i klimatskim promenama, a mreža Natura 2000 glavni je instrument za zaštitu biodiverziteta. Upravo kroz projekat Lifeline MDD možemo zajedno osigurati dug opstanak najvrednijih vrsta i staništa kod nas, a samim tim i u Evropi. Do sada je u Srbiji identifikovano oko 200 potencijalnih Natura 2000 lokacija u Srbiji, koje su od interesa za zajednicu i 85 područja posebne zaštite, što ukupno čini oko 35% teritorije cele države.
Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav jedinstveno je područje – ima najveće poplavne nizije i šume Dunava, najočuvanija poplavna područja Dunava, najveći broj gnezdećih parova orla belorepana u kontinentalnoj Evropi, jedn od najvažnijih mrestilišta riba duž Dunava, odmaralište i hranilište za više od 250.000 ptica i dom je jedne od najređih rečnih ptica – male čigre.
„Vredno radimo na tome da rezervat dostigne svoj pun potencijal. Pri tome, ključne su aktivnosti poput edukacije, istraživanja i praćenja stanja životne sredine kako bi se ostvarili svi ciljevi rezervata. Istovremeno, moraju da se zaustave svi projekti koji su u suprotnosti sa ciljevima rezervata biosfere, jer se očekuje da će LifelineMDD projekat pružiti konkretne mere i alate za obnovu reka i razvoj naučnih istraživanja na području rezervata biosfere“, objačnjava Ivana Grubišić.
Projekat je sufinansiran sredstvima iz Dunavskog transnacionalnog programa Evropske unije (fondovi ERDF i IPA) i trajaće do 31. decembra sledeće godine. Ukupna vrednost projekta je 2,987,789.19 evra, raspoređenih između 12 partnera na projektu.
Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine. EU podržava Srbiju na putu ka zdravijoj životnoj sredini. Donirajući preko 400 miliona evra bespovratne pomoći u zaštitu životne sredine, EU je najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji.
Uz finansijsku podršku EU, Srbija radi na razvoju i primeni planova za zaštitu životne sredine na strateškom nivou ‒ održivi sistem zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života. |