EU je daleko najveći donator u Srbiji jer je obezbedila bespovratna sredstva u visini od 3,6 milijardi evra (3,688) u proteklih 18 godina u svim oblastima: od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede. Finansijska pomoć obezbeđena je kroz Instrument EU za pretpristupnu pomoć (IPA) čiji je cilj da pomogne Srbiji da se pripremi za preuzimanje i efikasno sprovođenje obaveza budućeg članstva u EU. Pored toga, države članice EU takođe pružaju značajnu bilateralnu pomoć.
Bespovratna sredstva EU Srbiji do danas iznose 3,688 milijardi evra:
- Instrument za pretpristupnu pomoć (2007-2018): 2,166 milijardi
- CARDS 2000-2006: 1,15 milijardi
- Programi za više zemalja (2014–2017): 0,378 milijardi
EU je i najveći zajmodavac Srbije sa odobrenih preko 4,3 milijarde evra kredita:
Banke (Evropska investiciona banka – EIB, Evropska banka za obnovu i razvoj – EBRD, Razvojna banka Saveta Evrope – COEDB, KfW) su obezbedile ukupno 4,377 milijardi evra u periodu između 2007. i 2018. Od tog iznosa, EIB je obezbedila 2,913 milijardi evra u istom periodu.
Donacije država članica EU su dostigle 523,86 miliona evra (u periodu od 2007. do 2016).
U periodu od tri godine (2014-2017) investicije iz država članica su dostigle bezmalo šest milijardi evra.
Srbija je, zapravo, jedan od najvećih primalaca sredstava EU u svetu. Ona je najveći primalac sredstava EU u čitavom regionu zapadnog Balkana sa 200 miliona evra godišnje. EU je investirala u saobraćajnu infrastrukturu u Srbiji (Most Slobode, Žeželjev most i most Gazela, putevi i granični prelazi), u zdravstvo (ambulantna kola, mamografi, zbrinjavanje medicinskog otpada), kvalitet vazduha i vode, čvrsti otpad (Subotica, Sremska Mitrovica, Užice, Požerevac), pristupanje programima EU kao što je Erasmus i reformu javne uprave kako bi pružala bolje usluge građanima. Poslednjih godina pomoć je sve više orijentisana na pripreme za članstvo u EU.
Znak posebnog poverenja između nas je to što Srbija 2014. godine preuzima upravljanje projektima koje finansira EU. Trenutno se sprovodi preko 600 projekata koji obuhvataju širok spektar sektora za opštu dobrobit građana Srbije. Većina ovih projekata se nesmetano sprovodi uz punu posvećenost srpskih vlasti i krajnjih korisnika projekata.
Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han i ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović potpisali su 6. juna 2017. u Briselu sporazum kojim se Srbiji odobrava 95 miliona evra bespovratne pomoći iz fondova za pristupanje EU za 2016. godinu. Reč je o prvom od četiri finansijska sporazuma koji su potpisani 2017. godine u okviru paketa IPA 2016 ukupne vrednosti 166.400.000 evra.
Pregled prioriteta:
KONKURENTNOST – 48,7 miliona evra
POMOĆ SRBIJI U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA – 35,8 miliona evra
PRAVOSUĐE – 5 miliona evra
OSTALI SEKTORI – 5,6 miliona evra
Više informacija je dostupno ovde.
Infografik o paketu IPA 2016:
Pored nacionalnog IPA programa, Srbiji su dostupni fondovi EU i preko programa podrške civilnom društvu (Civil Society Facility – 2,5 miliona evra), programa TEMPUS (4 miliona evra) i sredstva za izbeglice u okviru Regionalnog stambenog programa (12 milliona evra).
U okviru IPA II za 2014-2020, Evropska komisija se zajedno sa srpskim vlastima fokusira na to da se samo strateški značajni i razvijeni projekti uzmu u razmatranje za finansiranje u okviru sektorskog pristupa. Srpske vlasti treba da stvore pravne i institucijalne strukture koje omogućavaju da se sredstva EU i drugih donatora (uklučujući kredite međunarodnih finansijskih institucija) bolje iskoriste, posebno kada su u pitanju infrastrukturni projekti.