Zelena agenda i izazovi u energetskom sektoru bili su glavne teme sastanka direktora Sekretrijata Energetske zajednice Artura Lorkovskog i ambasadora Evropske unije u Srbiji Emanuelea Žiofrea sa potpredsednicom Vlade Srbije i ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović.

Ministarka Mihajlović rekla je da je cilj Srbije da bude efikasna u reformama u energetskom sektoru, da se povezuje sa svim susedima i da unapređujući svoju energetsku bezbednost doprinosi većoj energetskoj bezbednosti regiona.

Mihajlovićeva je dodala da je Srbija imala priliku da predsedava Ministarskim savetom Energetske zajednice u nekim od ključnih trenutaka, i  kad je ovaj sastanak prvi put održan, i prošle godine kad su usvojeni veoma važni dokumenti koji predstavljaju osnov za zelenu agendu, proces dekarbonizacije i zelenu ekonomiju koju želimo da vidimo u našem regionu u narednim decenijama.

“Zajedno ćemo raditi na tome da čitav region bude energetski bezbedniji, i da sve što radimo, od regulative do projekata, bude u skladu sa najvišim zahtevima kad je reč o zaštiti životne sredine. Zelena agenda je novi model rasta i mere koje donosimo u oblasti energetske efikasnosti i razvoj obnovljivih izvora energije treba da doprinesu tome da unapređujemo našu energetsku bezbednost. Ništa neće biti urađeno preko noći, važno je da svi koraci budu sprovedeni na održiv način, ali tako da obezbedimo razvoj u onim oblastima koje predstavljaju budućnost, kako bismo imali i više energije i zeleni razvoj”, rekla je Mihajlovićeva.

Ona je dodala da će jedna od važnih tema u saradnji sa Energetskom zajednicom, pored nastavka implementacije donetih zakona i direktiva koje je usvojila Energetska zajednica, biti nastavak reformi u energetskom sektoru i dalje otvaranje tržišta, pre svega u gasnom sektoru, za šta će biti formirana i posebna radna grupa sa predstavnicima Sekretarijata Energetske zajednice i Delegacije EU u Srbiji.

Direktor Sekretrijata Energetske zajednice Artur Lorkovski rekao je da je Srbija ostvarila veliki napredak u energetskim reformama i otvorila poglavlja koja se tiču energetike i zelene agende.

“Čestitam potpredsednici Vlade na ovim uspesima i želim da zahvalim na uspešnom predsedavanju Energetskom zajednicom u prošloj godini. Drago mi je da je potpredsednica Vlade prihvatila kopredsedavanje Komitetom za energetiku i klimu koji će voditi proces postavljanja energetskih i klimatskih ciljeva ugovornih strana Energetske zajednice do 2030. godine i verujem da će i taj proces biti jednako uspešan“, naveo je on.

Lorkovski je posebno naglasio važnost nastavka reformi koje imaju za cilj otvaranje tržišta, kako u elektroenergetskom, tako i u gasnom sektoru, gde reforme nisu bile dovoljno efikasne u prethodnom periodu.

“Prepoznajući prilike i izazove u energetskoj tranziciji, potpredsednica Mihajlović i Sekretarijat Energetske zajednice tesno će sarađivati kako bi obezbedili da građani Srbije imaju održivu energetsku budućnost. Napredak je moguć kroz zajednički rad pod okriljem procesa koje vodi Energetska zajednica, snažnu regionalnu saradnju i sprovođenje procesa dekarbonizacije na način koji je ekonomski efikasan i u korist svih građana”, naveo je Lorkovski.

Šef Delegacije EU u Srbiji, Emanuele Žiofre, rekao je da je Srbija prošle godine otvorila klaster 4 – zelena agenda i održiva povezanost u pregovorima sa Evropskom unijom, i da bi pregovarački proces trebalo da doprinese daljem sprovođenju reformi u energetskom sektoru i unapređenju regulatornog okvira u Srbiji u oblasti energetike.

“Želimo da promovišemo čistu energiju, podizanje standarda u oblasti energetike i zaštite životne sredine, koje treba da doprinesu i boljim prilikama za ekonomski razvoj, u korist građana Srbije, što je i suština zelene agende. Radujemo se da vidimo postavljanje ambicioznih ciljeva Srbije u integrisanom klimatskom i energetskom planu, kroz inkluzivni proces koji će uključiti sve aktere, i smatramo povećanje energetske efikasnosti posebno važnom tačkom u tom procesu”, rekao je Žiofre, i dodao da će EU nastaviti da tesno sarađuje sa Srbijom u procesu energetske tranzicije.

On je dodao da će projekat gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, čiju gradnju je finansijski podržala Evropska unija, doprineti regionalnom povezivanju i diverzifikaciji snabdevanja prirodnim gasom.