Malo ko od nas može da zamisli jedan svoj dan bez struje. Koristimo je svakodnevno, bez obzira na to gde se nalazimo. Pomoću nje se grejemo i hladimo, kuvamo, prevozimo, kao izvor svetlosti gotovo da je crpimo neprestano, ali malo znamo o tome kako ta potrošnja utiče na našu okolinu i život.
Najveći deo energije koja se koristi u Evropi nastaje sagorevanjem nafte, uglja i gasa. Tako se ugljen-dioksid i drugi staklenički gasovi oslobađaju u atmosferu, što je glavni uzrok globalnog zagrijavanja. Pored toga što moramo smanjiti upotrebu ovih neobnovljivih izvora enegrije, moramo početi i da se ponašamo energetski efikasno. To ne znači da je dovoljno samo da isključujemo aparate ili svetlo onda kada ih ne upotrebljavamo, već i da koristimo energetski efikasne uređaje. Tako, ne samo da smanjujemo račun za struju, a da se pri tom ni za trenutak ne odričemo komfora i navika, već doprinosimo i zdravijoj životnoj sredini. Ipak veće uštede možemo napraviti zajednički, ne u privatnom, nego javnom sektoru. Zato se sve češće zidaju takozvane “pametne zgrade”.
Energetski efikasne ili “pametne” zgrade su one koje troše manje energije za zadovoljenje životnih potreba, uz maksimalne uštede u potrošnji, a jedna takva zgrada nalazi se u Zrenjaninu. Ona je prva svoje vrste u celom Banatu. Izgrađena je po modelu najboljih praksi u arhitekturi, usmerenih kako na smanjenje potrošnje i sprečavanje rasipanja energije, tako i na korišćenje obnovljivih izvora. Primer je novih tehnologija i opreme za veću energetsku efikasnost, a njenim otvaranjem uspostavljen je i Regionalni centar za energetsku efikasnost, prvi u Srbiji.
Sve ovo rezultat je projekta “Pametna i održiva potrošnja energije” u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija, na kom su zajednički radili Grad Zrenjanin, Grad Temišvar, Regionalni centar za društveno – ekonomski razvoj Banat i Klaster održive energije Rumunije – ROSENC.
“Razvili smo i akcioni plan održive energije sa master planom za srednji Banat, uradili 3 pilot istraživanja, kao i vodič dobre prakse. Sve to u želji da podignemo svest javnosti o značaju energetske efikasnosti na lokalnom nivou”, kaže Irena Živković, direktorica Regionalnog centra za društveno- ekonomski razvoj Banat.
Biti energetski efikasan danas je model ponašanja u svim najrazvijenijim zemljama, a postaje sve češće i odraz kulture. U Srbiji se potroši dva i po puta više struje od svetskog proseka po jedinici društvenog proizvoda. Zato moramo da smanjimo potrošnju, jer samo tako čuvamo svoje prirodne resurse za buduće generacije. Ovaj projekat je prvi korak na tom putu, kaže Živković.
“Uključeni su svi akteri, pre svega lokalne samouprave našeg regiona kao nosioci energetske tranzicije, ali i energetski eksperti, obrazovne institucije, sektor civilnog društva i građanstvo, jer tako povećavamo i njihovu odgovornost prema zaštiti životne sredine”, dodaje Živković.
Kako usvajanje pristupa održive proizvodnje i korišćenja energije predstavlja važan korak u izgradnji prosperitetnog društva koje napreduje ka evropskoj porodici, tako i projekat predstavlja važan korak u rešavanju zajedničkih izazova u kontekstu pozitivne energetske tranzicije.
EU podržava Srbiju da postigne svoje ciljeve u oblasti životne sredine i da ih podigne na nivo standarda EU. U proteklih 12 godina, Srbija je samo iz budžeta EU primila preko osam milijardi evra, uključujući preko četiri milijarde evra bespovratne pomoći, što je čini daleko najvećim donatorom u Srbiji. EU je do sada uložila preko 400 miliona evra u sektor zaštite životne sredine u Srbiji.
Biti energetski efikasan danas je model ponašanja u svim najrazvijenijim zemljama, a postaje sve češće i odraz kulture. Energetski efikasne ili “pametne” zgrade su one koje troše manje energije za zadovoljenje životnih potreba, uz maksimalne uštede u potrošnji. Jedna takva zgrada nalazi se u Zrenjaninu i ona je prva svoje vrste u celom Banatu. Primer je novih tehnologija i opreme za veću energetsku efikasnost, a njenim otvaranjem uspostavljen je i Regionalni centar za energetsku efikasnost, prvi u Srbiji!
