Deset godina posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropska unija je najveći ekonomski i trgovinski partner Srbiji, a EU računa na mlade akademske građane da svojim talentima, znanjem i kreativnošću izgrade zajedničku budućnost Srbije i Unije. Ovo su neke od poruka koje je ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre izneo tokom gostovanja studentima Ekonomskog fakulteta u četvrtak, 7. decembra.
Ambasador Žiofre je na početku predavanja iskoristio priliku i čestitao 85. godišnjicu Ekonomskog fakulteta. On je pohvalio akademsku otvorenost, inkluzivnost i međunarodnu saradnju.
Osvrnuvši se na ekonomske odnose Srbije i EU, ambasador EU je studentima prikazao statističke podatke koji svedoče o značajnom rastu trgovinske razmene između Srbije i EU.
„Srbija je imala značajne koristi od trgovinske i ekonomske integracije sa EU. Unija je tradicionalni ključni partner Srbije sa 58,7 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije u 2022. godini. Ako pogledate brojke od 2010. godine, možete primetiti rast trgovinskog partnerstva EU i Srbije“, dodao je Žiofre.
Ambasador je studentima govorio i o evropskim integracijama, naglašavajući trenutne izazove i prilike sa kojima se EU suočava.
„Kada je reč o mestu Srbije u EU, mi je vidimo kao buduću državu članicu EU. Geopolitički pejzaž u Evropi se značajno promenio od agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Proširenje se ponovo pojavilo na vrhu dnevnog reda EU, a u EU raste osećaj hitnosti da se desi proširenje EU na Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju i druge zemlje koje teže“, naveo je Žiofre.
Upravo to je mogućnost da se bez presedana ubrza evropski put Srbije, istakao je ambasador EU.
„Ovo je prilika koja bi se mogla i treba iskoristiti u korist građana Srbije, njene privrede i njenog mesta u svetu. Sada je vreme da se intenziviraju sve neophodne reforme“, dodao je ambasador.
Ambasador Emanuele Žiofre podelio je sa studentima i važne zaključke Godišnjeg izveštaja o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU.
Ambasador je predstavio i Novi plan rasta za region, koji ima za cilj poboljšanje života građana Zapadnog Balkana. To bi se postiglo približavanjem regiona jedinstvenom tržištu EU, jačanjem regionalne ekonomske integracije i dodatnom finansijskom podrškom uslovljenom ubrzanjem reformi.
Za novi Plan rasta, Evropska komisija je predložila investicioni paket od 6 milijardi evra, koji se sastoji od 2 milijarde evra grantova i 4 milijarde evra povoljnih kredita.
Ambasador je takođe podsetio studente na sve otvorene mogućnosti koje EU nudi studentima iz Srbije i akademskoj zajednici, od kojih su najvažniji programi Erazmus plus i Horizon Europe. Otvaranje kampusa Koledža Evrope u Tirani počev od naredne akademske godine i planirane dodatne stipendije za studente iz Srbije je još jedan znak posvećenosti EU proširenju na Zapadni Balkan, poručio je ambasador.
Profesor dr Saša Ranđelović, kao domaćin Ekonomskog fakulteta, otvarajući gostovanje rekao je da od samita u Solunu 2003. godine, Srbija i druge zemlje u regionu zapadnog Balkana imaju obećanje da će postati punopravne članice EU kada ispune potrebne kriterijume.
,,Dok se krećemo kroz složenost procesa integracije, prepoznajemo značaj odgovornosti koje dolaze sa pristupanjem EU. Ekonomska dimenzija odnosa EU i Srbije ne može se preceniti. Uticaj EU na srpsku privredu, ekomonski rast i razvoj je dubok. Pristup evropskom tržištu otvara mogućnosti za trgovinu, investicije i inovacije. Možemo reći da je EU ključni strateški partner” poručio je prof dr Saša Ranđelović.
