Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, učestvovao je na trećem sastanku u okviru Dijaloga o reformi upravljanja javnim finansijama. On je istakao neophodnost da se reformski proces nastavi kao bitan deo integracije Srbije u Evropsku uniju.

Ambasador ističe da takve reforme znače da je u Srbija ušla u fazu drugačijeg razmišljanja, gde je za sprovođenje javne politike, neophodno da se napravi analiza troškova i da se obezbedi budžet, kao i da je sve to deo napora da državna uprava bude što otvorenija.

„Naravno, proces se ne dešava preko noći, on je rezultat velikog broja kompleksnih elemenata. Zakon o planskom sistemu, koji je donet u aprilu 2018. godine postao je neka vrsta kišobrana i napravio je vezu između javne politike i budžetskog procesa. Potreba da se povežu ta dva elementa idu zajedno sa upravljanjem ljudskim resursima, kompetencijama, strukturalnim procesima i organizacijonim elementima javne uprave. Zato je Evropska unija od 2016. godine uključena u sektor podrške reformama javne administracije,“ kaže ambasador Fabrici.

Srbija i Nemačka preko 15 godina su partneri u oblasti dobrog upravljanja finansijama i mislim da se radi o veoma dobrom partnerstvu, kaže ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

„Na primer, naše zajedničke aktivnosti uključuju takozvani „Vodič za građane kroz budžet“, koji je dostupan na sajtu Ministarstva finansija. Svi naši zajednički napori usmereni su ga integraciji Srbije u EU, kao i pomoći Srbiji da postigne ciljeve koje su postavljeni u okviru Agende 2030. Nemačka će nastaviti da podržava srpske vlasti u programu finansijskih reformi i nakon 2019,“ smatra ambasador Šib. Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) deo je projekta „Reforma javnih finansija – finansiranje Agende 2030“.

Program reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020. godine, započet je u novembru 2015. godine, podsetio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković.

„Program prati budžetski proces u celini, sa ciljem da izvršenje budžeta bude na najbolji način povezano sa različitim politikama vlade.  Cilj reformi je da se postigne održiv budžet, smanjenje javnog duga, jačanje finansijskog upravljanja i kontrole, unapređenje revizorske kontrole i parlamentarnog nadzora, a što dalje doprinosi transparentnosti upravljanja javnim finansijama,“ kaže Stanivuković.