Evropska komisija je danas predstavila svoj predlog za ambiciozan i dinamičan Višegodišnji finansijski okvir (VFO), koji iznosi skoro 2 biliona evra (ili 1,26% bruto nacionalnog dohotka EU u proseku između 2028. i 2034. godine). Ovaj okvir će Evropi obezbediti dugoročni investicioni budžet koji odgovara njenim ambicijama da bude nezavisno, prosperitetno, bezbedno i prosperitetno društvo i ekonomija u narednoj deceniji.
Evropa se suočava sa sve većim brojem izazova u brojnim oblastima kao što su bezbednost, odbrana, konkurentnost, migracije, energetika i otpornost na klimatske promene. To nisu privremeni izazovi, već odražavaju sistemske geopolitičke i ekonomske promene koje zahtevaju snažan i vizionarski odgovor.
Komisija stoga predlaže fundamentalno redizajniranje budžeta EU, koji će biti efikasniji, fleksibilniji i uticajniji. To će značajno poboljšati kapacitet EU da sprovodi osnovne politike i istovremeno se bavi novim prioritetima kako budu nastajali. Ovaj budžet će nastaviti da podržava ljude, privredu, države članice, regione, partnere i, iznad svega, kolektivnu budućnost EU.
Moderan budžet EU zahteva modernizovane i stabilne izvore prihoda. Zato Komisija takođe predlaže nove sopstvene resurse i prilagođavanja postojećih, što će smanjiti pritisak na nacionalne budžete, generišući 58,5 milijardi evra godišnje.
Predsednica fon der Lajen je izjavila: „Naš novi dugoročni budžet će pomoći u zaštiti evropskih građana, jačanju evropskog socijalnog modela i razvijanju naše evropske industrije. U vreme geopolitičke nestabilnosti, budžet će omogućiti Evropi da sama oblikuje svoju sudbinu, u skladu sa svojom vizijom i idealima. Budžet koji podržava mir i prosperitet i promoviše naše vrednosti je najbolji alat koji možemo imati u ovim neizvesnim vremenima.“
Glavne karakteristike novog VFO
- Veća fleksibilnost u budžetu, tako da Evropa ima kapacitet da deluje i reaguje brzo kada se okolnosti neočekivano promene ili kada je potrebno rešiti nove političke prioritete.
- Jednostavniji, efikasniji i harmonizovaniji finansijski programi EU, kako bi građani i kompanije mogli lako da pronađu i pristupe mogućnostima finansiranja.
- Budžet prilagođen lokalnim potrebama, sa nacionalnim i regionalnim planovima partnerstva zasnovanim na investicijama i reformama, za ciljani uticaj tamo gde je najvažnije i obezbeđivanje brže i fleksibilnije podrške za veću ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju širom naše Unije.
- Snažan podsticaj konkurentnosti , za Evropu da obezbedi lance snabdevanja, poveća inovacije i predvodi globalnu trku za čistu i pametnu tehnologiju.
- Uravnotežen paket novih sopstvenih sredstava koji obezbeđuje adekvatne prihode za prioritete EU, a istovremeno svodi pritisak na nacionalne javne finansije na minimum.
Predlog Komisije je osmišljen tako da osigura da finansiranje EU bude usmereno ka političkim prioritetima EU, postižući rezultate koje nacionalni budžeti ne mogu sami postići.
Ulaganje u ljude, države članice i regione
Novi dugoročni budžet će objediniti sredstva EU koja sprovode države članice i regioni u okviru jedne koherentne strategije, sa kohezionom i poljoprivrednom politikom u njenom središtu. Ova strategija će se sprovoditi kroz nacionalne i regionalne planove partnerstva, jednostavnije i prilagođenije, radi maksimalnog efekta svakog evra. Posedovanje jednog jedinstvenog plana po državi članici koji integriše sve relevantne mere podrške – bilo da se radi o radnicima, poljoprivrednicima ili ribarima, gradovima ili ruralnim područjima, regionima ili nacionalnom nivou – obezbeđuje mnogo jači efekat i mnogo efikasnije korišćenje evropskih sredstava. To je najefikasniji način za podršku teritorijama i zajednicama Unije. Donosi istinsko pojednostavljenje, kako za javne vlasti, tako i za direktne korisnike.
Planovi će podstaći konvergenciju i smanjiti regionalne razlike. Oni će identifikovati investicije i reforme kako bi se bolje rešili sutrašnji izazovi za države članice i naše regione.
Ovi planovi će biti osmišljeni i sprovedeni u tesnoj saradnji između Komisije, država članica, regiona, lokalnih zajednica i svih ostalih relevantnih zainteresovanih strana.
Pored toga, postojaće obavezan minimalni iznos za manje razvijene regione, kao i zaštitna mera koja osigurava da će oni dobiti ukupno barem onoliko sredstava koliko i u okviru trenutnog kohezionog paketa.
Podrška prihodima poljoprivrednika i ribara biće ograničena, uključujući mere zaštite životne sredine, investicije na poljoprivrednim gazdinstvima, podršku mladim poljoprivrednicima i alate za upravljanje rizicima. Pravila finansiranja za poljoprivredu i ruralne zajednice biće jednostavnija, uključujući plaćanja, kontrole i revizije.
Novi planovi partnerstva će podržati kvalitetno zapošljavanje, veštine i socijalnu inkluziju u svim državama članicama, regionima i sektorima. Oni će doprineti promociji jednakih mogućnosti za sve, podršci snažnim mrežama socijalne sigurnosti, negovanju socijalne inkluzije, međugeneracijske pravednosti i borbi protiv siromaštva. 14% nacionalnih alokacija moraće da finansira reforme i investicije koje unapređuju veštine, bore se protiv siromaštva, promovišu socijalnu inkluziju i podstiču ruralna područja.
Poštovanje vladavine prava ostaće bezuslovno. Uredba o uslovljenosti će nastaviti da štiti ceo budžet EU od kršenja vladavine prava. Nacionalni i regionalni planovi partnerstva sadržaće dodatne zaštitne mere kako bi se osiguralo da države članice poštuju principe vladavine prava i Povelju o osnovnim pravima.
Transparentnost i provera korisnika budžeta EU biće pojačane. Informacije o primaocima sredstava EU će se objavljivati u centralizovanoj bazi podataka.
Negovanje obrazovanja i demokratskih vrednosti
Povećanje ulaganja u veštine je od suštinskog značaja kako bi se pomoglo studentima i radnicima u EU da iskoriste mogućnosti. Istovremeno, ulaganje u ljude znači podršku živom građanskom prostoru i zaštitu umetničke i kulturne slobode. Dugoročni budžet će nastaviti da ulaže u oblasti veština, kulture, medija i vrednosti. Ojačani program Erazmus+ biće okosnica Unije veština. Mobilnost u obrazovanju, solidarnost i inkluzivnost ostaće u srži programa. Snažan program AgoraEU promovisaće zajedničke vrednosti, uključujući demokratiju, jednakost i vladavinu prava, i podržavati evropsku kulturnu raznolikost, njene audiovizuelne i kreativne sektore, slobodu medija i učešće civilnog društva.
Pokretanje prosperiteta kroz konkurentnost, istraživanje i inovacije
Novi Evropski fond za konkurentnost, vredan 409 milijardi evra, investiraće u strateške tehnologije, u korist celog jedinstvenog tržišta, kako je preporučeno u izveštajima Lete i Dragija. Fond, koji funkcioniše po jednom pravilniku i nudi jedinstveni pristup podnosiocima zahteva za finansiranje, pojednostaviće i ubrzati finansiranje od strane EU i pospešiti privatna i javna ulaganja. Svoju podršku će usmeriti na četiri oblasti:
- čista tranzicija i dekarbonizacija;
- digitalna tranzicija;
- zdravstvo, biotehnologija, poljoprivreda i bioekonomija;
- odbrana i prostor.
Fond će maksimalno iskoristiti efekat svakog potrošenog evra privlačenjem privatnog novca.
U tesnoj vezi sa Evropskim fondom za konkurentnost, poznati istraživački okvir EU, sa svojim vodećim programom Horizont Evropa vrednim 175 milijardi evra, nastaviće da finansira inovacije svetske klase.
Horizont Evropa i Fond za konkurentnost će ponuditi podršku za ceo investicioni put projekta (od idejne faze do faze proširenja) i smanjiti troškove za potencijalne korisnike i vreme isplate.
Zaštita ljudi i izgradnja spremnosti i otpornosti za suočavanje sa novim izazovima
Dugoročni budžet će opremiti Evropu bržim, efikasnijim i fleksibilnijim alatima kako bi izdržala šokove i reagovala na nove izazove. Nastaviće da gradi otpornost Evrope finansiranjem Unije za spremnost i pripremom za sve faze upravljanja krizama: od prevencije do reagovanja i oporavka. Komisija predlaže novi namenski mehanizam za krize sa vatrenom moći od skoro 400 milijardi evra kredita državama članicama, koji će se aktivirati kada teške krize pogode Uniju. Dalje, nacionalna i regionalna partnerstva će podržati investicije i reforme u svim oblastima spremnosti i upravljanja krizama. Poljoprivredna rezerva će podržati poljoprivrednike i stabilizovati tržišta ako je potrebno.
Evropski fond za konkurentnost će takođe poboljšati spremnost i stratešku autonomiju EU u ključnim sektorima i tehnologijama, razvojem industrijskih kapaciteta i finansiranjem najsavremenijih tehnologija. Na kraju, Mehanizam civilne zaštite Unije i podrška Unije za spremnost i reagovanje na vanredne zdravstvene situacije biće dodatno ojačani integracijom aktivnosti zdravstvene spremnosti.
Zaštita Evrope
Dugoročni budžet će pomoći u izgradnji Evropske odbrambene unije, koja može da se zaštiti, ostane povezana i brzo deluje kad god je to potrebno. Odeljak za odbranu i svemir Evropskog fonda za konkurentnost izdvojiće 131 milijardu evra za podršku ulaganjima u odbranu, bezbednost i svemir, što je pet puta više sredstava na nivou EU u poređenju sa prethodnim VFO. Države članice i regioni će imati mogućnost da na dobrovoljnoj osnovi i u skladu sa regionalnim potrebama i prioritetima podrže projekte vezane za odbranu u svojim nacionalnim i regionalnim planovima partnerstva. Deo vojne mobilnosti u okviru Mehanizma za povezivanje Evrope će se udesetostručiti. Podržavaće ulaganja u infrastrukturu dvostruke namene, pored civilnih, i doprineće značajnom podsticaju za visokotehnološku bezbednost, infrastrukturu i razvoj odbrane u celini. Radi poboljšanja energetske bezbednosti, Mehanizam za povezivanje Evrope će obezbediti finansiranje za prekogranične energetske i transportne projekte.
Novi budžet takođe predviđa povećanje finansiranja za upravljanje migracijama, jačanje spoljnih granica EU i jačanje unutrašnje bezbednosti.
Biće izdvojeno 74 milijarde evra, što utrostručuje finansiranje iz prethodnog VFO. Države članice će dobiti podršku Unije kako bi brzo i efikasno reagovale na dešavanja na terenu. Sredstva će pomoći državama članicama da poboljšaju kapacitete sprovođenja zakona onlajn i oflajn, opreme graničare EU pravim alatima za zaštitu spoljnih granica i sprovedu pravedan i čvrst sistem upravljanja migracijama u okviru Pakta o migracijama i azilu.
Izgradnja partnerstava za jaču Evropu u svetu
Ovaj novi Višegodišnji finansijski okvir predviđa pojačano spoljno delovanje kako bi se uskladio sa više strateškim, vrednosno vođenim i uticajnijim pristupom proširenju, partnerstvima i diplomatiji, u skladu sa strateškim interesima EU.
Radi jednostavnijeg finansiranja spoljnih aktivnosti, Globalna Evropa, vredna 200 milijardi evra za period 2028-2034, postići će maksimalne efekte na terenu i poboljšati vidljivost spoljnih aktivnosti EU u partnerskim zemljama. To će omogućiti budžetu EU da poveća podršku zemljama kandidatima i pripremi ih za pristupanje. Ovaj instrument će imati namenski rezervni kapacitet od 15 milijardi evra za reagovanje na novonastale krize i nepredviđene potrebe.
Kako bi se podržala nepokolebljiva podrška Unije Ukrajini, za Ukrajinu bi tokom perioda 2028-2034. moglo biti mobilisano 100 milijardi evra. Podrška Ukrajini će imati koristi od određenog stepena fleksibilnosti s obzirom na obim i nepredvidivost potreba. Podrška operacijama sa vojnim aspektima će se i dalje pokrivati iz Evropskog mirovnog fonda.
Predloženi novi budžet će takođe nastaviti finansiranje akcija Zajedničke spoljne i bezbednosne politike u ukupnom iznosu od 3,4 milijarde evra, kako bi se nastavio doprinos ciljevima EU u očuvanju mira, jačanju međunarodne bezbednosti, promovisanju međunarodne saradnje i razvoju i učvršćivanju demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Novi sopstveni resursi koji odgovaraju našim zajedničkim ambicijama
Da bi sebi obezbedila sredstva za delovanje, Evropa takođe mora da se opremi modernim i diverzifikovanim tokom prihoda. Zauzvrat, ovo će stvoriti sredstva za finansiranje njenih prioriteta, dok će istovremeno otplaćivati ono što je EU pozajmila u okviru programa NextGenerationEU i ograničavati nacionalne doprinose budžetu EU. U tom cilju, Komisija predstavlja pet novih sopstvenih resursa:
- Sistem trgovine emisijama EU (ETS): ciljano prilagođavanje prihoda generisanih iz ETS1 ide u budžet EU. Očekuje se da će u proseku generisati oko 9,6 milijardi evra godišnje.
- Mehanizam prekograničnog usklađivanja cena ugljenika (CBAM): ciljano prilagođavanje prihoda generisanih od ovog mehanizma ide u budžet EU. Očekuje se da će u proseku generisati oko 1,4 milijarde evra godišnje.
- Sopstveni resurs zasnovan na neprikupljenom elektronskom otpadu primenom jedinstvene stope na težinu neprikupljenog elektronskog otpada. Očekuje se da će u proseku generisati oko 15 milijardi evra godišnje.
- Sopstveni resurs od akciza na duvan, zasnovan na primeni stope na minimalnu stopu akcize specifičnu za državu članicu koja se ubire na duvanske proizvode. Očekuje se da će u proseku generisati oko 11,2 milijarde evra godišnje.
- Korporativni resurs za Evropu (CORE), koji iznosi godišnji paušalni doprinos kompanija, osim malih i srednjih preduzeća, koje posluju i prodaju u EU sa neto godišnjim prometom od najmanje 100 miliona evra. Očekuje se da će u proseku generisati oko 6,8 milijardi evra godišnje.
Procenjuje se da će ovih pet novih sopstvenih resursa i drugi elementi paketa sopstvenih resursa koji je danas predložen zajedno generisati prihod od približno 58,5 milijardi evra godišnje (u cenama iz 2025. godine).
Sledeći koraci
Odluku o budućem dugoročnom budžetu EU i sistemu prihoda razmatraće države članice u Savetu. Usvajanje Uredbe o višegodišnjem finansijskom okviru zahteva jednoglasnost, nakon saglasnosti Evropskog parlamenta. Neki elementi prihodne strane (posebno novi sopstveni resursi) zahtevaju jednoglasnost u Savetu i odobrenje država članica u skladu sa njihovim ustavnim zahtevima. Komisija će učiniti sve što je u njenoj moći da podrži brz dogovor.
Za više informacija
Veb-sajt o sledećem višegodišnjem finansijskom okviru
Citat(i)
„Naš novi dugoročni budžet će pomoći u zaštiti evropskih građana, jačanju evropskog socijalnog modela i razvijanju naše evropske industrije. U vreme geopolitičke nestabilnosti, budžet će omogućiti Evropi da sama oblikuje svoju sudbinu, u skladu sa svojom vizijom i idealima. Budžet koji podržava mir i prosperitet i promoviše naše vrednosti je najbolji alat koji možemo imati u ovim neizvesnim vremenima.“
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije
„EU je pokazala da može da deluje odlučno i ambiciozno – tokom pandemije, tokom rata u Ukrajini. Hajde da nastavimo tim putem i još jednom dokažemo da Evropa zajedno ispunjava očekivanja, sa sredstvima za izgradnju nezavisne Evrope u narednim godinama.“
Pjotr Serafin, komesar za budžet, borbu protiv prevara i javnu upravu
