Vlada Austrije je na konferenciji za štampu 9. marta 2018. predstavila prioritete predstojećeg predsedavanja Savetom EU. Među njima su bezbednost (borba protiv nezakonitih migracija kroz obezbeđivanje spoljnih granica), očuvanje evropske konkurentnosti kroz digitalizaciju, te stabilnosti u zemljama koje se graniče s Austrijom (odnosno rad na pridruživanju zemalja Zapadnog Balkana EU).

Predsedavanje Savetu #eu2018at

Austrija će od 1. jula 2018. po treći put nakon 1998. i 2006. biti na čelu Saveta Evropske unije. Predstojeće predsedavanje će se, međutim, razlikovati od prethodnih. Uloga rotirajućeg predsedništva se promenila nakon stupanja Lisabonskog ugovora na snagu i uspostavljanja funkcija predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, te nakon što su Evropskom parlamentu data veća ovlašćenja. Kao predsedavajuća zemlja, Austrija će dati značajan doprinos zakonodavnom i političkom radu Saveta, ali, za razliku od 1998. i 2006, ima manje prostora za oblikovanje agende.

Uprkos tome, predsedništvo ima mnogostruke odgovornosti:

  • Izrada dnevnog reda sastanaka i određivanje tema sastanaka Saveta kao i brojnih pripremnih tela i radnih grupa;
  • Predsedavanje sastancima Saveta u svim formatima kojima ne predsedava visoka predstavnica Unije za spoljne poslove i politiku bezbednosti kao što su: Savet za opšte poslove, Savet za ekonomska i finansijska pitanja, Savet za pravosuđe i unutrašnje poslove;
  • Predsedavanje najvećem broju sastanaka pripremnih tela i radnih grupa;
  • Vodeća uloga u pregovorima u okviru trijaloga sa Evropskim parlamentom i Evropskom komisijom na postizanju dogovora o zakonodavnim predlozima;
  • Koordinacija političkih inicijativa država članica.

Preuzimanje uloge predsedavajućeg Savetom samim tim znači da će Austrija preuzeti dodatan broj zadataka i dužnosti u ime Evropske unije.

Širi kontekst

Okvir značajnog rada koji obavlja predsedništvo zavisi od niza elemenata. Stupanjem Lisabonskog ugovora na snagu, grupe od tri države članice (poznatije kao trojka) razvijaju zajednički program rada za period od 18 meseci. Ovaj mehanizam koordinacije tokom dužeg perioda ima za cilj da poveća kontinuitet rada Saveta. Austrija je deo predsedavajuće trojke zajedno sa Estonijom (koja je predsedavala Savetu u drugoj polovini 2017) i Bugarskom (čije predsedavanje je upravo završeno). Program trojke, koji je Savet usvojio 20. juna 2017, zasnovan je na “Strateškoj agendi za Uniju u vremenu promena” iz juna 2014 i zajedničkoj deklaraciji institucija o zakonodavnim prioritetima EU, koja je usvojena u decembru 2016, kao i godišnjem radnom programu Komisije.

Program trojke čini pet tematskih oblasti:

  • Unija radnih mesta, rasta i konkurentnosti
  • Unija koja osnažuje i štiti sve svoje građane
  • U susret energetskoj uniji sa klimatskom politikom koja je okrenuta ka budućnosti
  • Unija slobode, bezbednosti i pravde
  • Unija kao snažan globalni akter

Najvažnije tačke programa trojke su: sprovođenje Evropskog programa za bezbednost i Evropskog programa za migracije; borba protiv radikalizacije i nasilnog ektremizma; sprovođenje Globalne strategije EU; proširenje u kontekstu Zapadnog Balkana; saradnja sa partnerima na Mediteranu u cilju otklanjanja temeljnih uzroka raseljavanja i iregularnih migracija; nastavak rada i dovršavanje predloga za uspostavljanje jedinstvenog digitalnog tržišta; efikasno oporezivanje, borba protiv poreskih prevara; podrška mladima (obrazovanje i obuka); dalje sprovođenje Agende UN za održivi razvoj do 2030; ulaganje u rast i zapošljavanje, uključujući istraživanje i inovacije; borba protiv siromaštva i društvene isključenosti; nastavak rada na stvaranju održive, otporne i efikasne energetske unije; sprovođenje klimatskog sporazuma iz Pariza i postizanje ciljeva EU za smanjenje emisije gasova staklene bašte do 2030.

Austrija će tokom predsedavanja Savetom u drugoj polovini 2018. morati da radi na rešavanju niza složenih pitanja, poput unutrašnje i spoljne bezbednosti, zaštite spoljnih granica, reforme zajedničkog evropskog sistema azila, jedinstvenog digitalnog tržišta, energetske unije, budžeta za 2019, višegodišnjeg finansijskog okvira za period nakon 2020, proširenja EU, evropskog susedstva i zaključivanja pregovora sa Ujedinjenim Kraljevstvom o napuštanju Evropske unije. Program austrijskog predsedavanja će biti objavljen pre preuzimanja dužnosti.

Još jedan važan aspekt rada austrijskog predsedavanja tiče se izbora za Evropski parlament koji će biti održani na proleće 2019. Budući da se mandat aktuelnog Parlamenta bliži kraju, dovršavanje odnosno postizanje dogovora o što većem broju otvorenih zakonodavnih predloga će biti ključno. Jedan od glavnih zadataka austrijskog predsedništva će stoga biti postizanje zajedničkih stavova o pojedinačnim zakonodavnim predlozima. Postizanje zajedničkih stavova u okviru Saveta je preduslov za pregovore sa Evropskim parlamentom. Ovi pregovori, poznati i kao trijalozi, obično su veoma intenzivni i izazovni za predsedavajuću zemlju.

U sastavu naredne trojke su: Rumunija (prva polovina 2019), Finska (druga polovina 2019) i Hrvatska (prva polovina 2020).

Više informacija o austrijskom predsedavanju je dostupno na sledećim linkovima: