U današnjem nesigurnom svetu, EU je rešena da efikasnije zaštiti Uniju i njene građane. Saradnja sa NATO-om, kao jednim od najznačajnijih partnera, u ovom kontekstu je potpuno prirodna. Dve organizacije su 2016. započele razvoj programa produbljene saradnje koji će dopunjavati i jačati međusobne prednosti i sredstva. Rezultat saradnje je delotvorno korišćenje javnog novca, ali i podizanje bezbednosti i odbrane EU na nivo koji ne bi bio moguć kada bi pojedinačne članice EU i NATO-a delovale samostalno. Savet je 6. juna pozdravio treći izveštaj o sprovođenju zajedničkih predloga koje su podržali ministri EU i NATO-a.

Nestabilnost i sukobi predstavljaju najveće probleme u mnogim delovima sveta. Ovi problemi ne prestaju na granicama i ponekad imaju direktan uticaj na EU i njene građane. Zato je u Globalnoj strategiji EU za spoljnu i bezbednosnu politiku iz 2016. naglašena potreba za jačanjem kolektivne bezbednosti Evrope. Osim toga, većina građana EU i trećina partnerskih zemalja i organizacija od EU očekuju da igra prominentniju ulogu kao garantor globalne bezbednosti.

No, naša namera nije da izmišljamo toplu vodu. Napori koje EU ulaže dopunjuju i podržavaju postojeće bezbednosne kapacitete i strukture, dok istovremeno teže postepenoj izgradnji strateške autonomije.

Kako je visoka predstavnica EU Federika Mogerini istakla: „Evropskoj uniji je jasno da snažna Evropska unija u oblasti bezbednosti i odbrane čini NATO snažnijim, kao što je svesna toga da snažan NATO ima presudan značaj za evropsku bezbednost.”

Bliska saradnja NATO-om je od ključnog značaja. Od 28 članica EU, 22 su članice NATO-a, dok većina preostalih sa NATO-om ostvaruje partnersku saradnju. EU i NATO mogu da mobilišu široki spektar alata i na najefikasniji način iskoriste resurse kako bi prevazišli bezbednosne izazove i unapredili bezbednost svojih građana. To se odražava i u oblastima saradnje, uključujući suočavanje sa hibridnim i sajber pretnjama, koordinirane vežbe te izgradnju kapaciteta, poput vojne mobilnosti.

EU i NATO su različite organizacije. EU je politički i u velikom broju aspekata nadnacionalni entitet, uključen u razvoj širokog spektra politika, dok je NATO nadasve vojni savez. Međutim, obe organizacije počivaju na istom sistemu vrednosti i dele najvažnije bezbednosne ciljeve.

Predsednici obe organizacije su 8. jula 2016. potpisali zajedničku Deklaraciju iz Varšave kojom su dali novi podstrek i suštinu uzajamnom partnerstvu. Krajem 2017. je povećan inicijalni broj predloga, te njihov broj sada iznosi impresivnih 74 predloga. Predlozi se tiču oblasti koje imaju veliki značaj za obe strane, poput hibridnih pretnji, razvoja odbrambenih kapaciteta, borbe protiv terorizma, vojne mobilnosti te žena, mira i bezbednosti.

EU i NATO svake godine objavljuju izveštaj o napretku u sprovođenju zajedničkih predloga. Objavljeni izveštaji već pokazuju da je za kratko vreme ostvaren konkretan napredak. Najnoviji izveštaj (7. mart 2018) je dostupan ovde.

U tom kontekstu je važno naglasiti da je odbrana samo jedan element arsenala kojim se EU služi kako bi delotvorno prevazišla savremene bezbednosne izazove. Civilni kapaciteti EU su još jedan element: naime, trenutno je u toku deset civilnih misija EU u trećim zemljama, poput misije za formiranje kredibilnih policijskih snaga u Iraku, misije za podršku vladavini prava na Kosovu ili misije za smanjenje tenzija u Gruziji kako bi se sprečili novi sukobi.

Saradnja između EU i NATO-a ostaje utemeljena na osnovnim principima: otvorenosti, transparentnosti, inkluzivnosti i reciprocitetu, uz puno poštovanje samostalnosti pri donošenju odluka i procedura obe organizacije, te bez prejudiciranja specifične prirode politike bezbednosti i odbrane bilo koje pojedinačne države članice.