Ilon Mask navodno će donirati 6 milijardi dolara za rešenje gladi u svetu, Džef Bezos će dodati još dve milijarde za rešenje klimatskih problema – ovo su vesti sa klimatskog samita COP26 u Glazgovu, koje poslednjih dana obilaze svet. Ipak, pored globalnih tema, na velikom broju panela raspravlja se i o temama koje su zanimljive lokalno ili regionalno.
„Tranzicija ka čistoj energiji na Zapadnom Balkanu: biomasa, obnovljivi izvori energije, obnova zemljišta i zeleni poslovi“, jedan je od panela održanih na COP26 samitu. Svedoci smo velikog zagađenja vazduha, isušivanja reka, uništavanja poljoprivrednog zemljišta – stoga je jasno da su potrebne velike promene u oštrim rezovima.
Dakle, Srbija i Bosna i Hercegovina, u velikoj meri se oslanjanjaju na potrošnju uglja za proizvednju energije uopšte, a posebno za grejanje. Konkretno, 70 odsto struje u Srbiji potiče od lignita, a ostalo od hidroelektrana – rekla je tokom panela Biljana Ramić, šefica Odseka za strateško planiranje Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije.
Značajna smanjenja emisija traže se kroz veću upotrebu biomase, solarne energije, energije vetra i hidroenergije za poboljšanje kvaliteta vazduha, obnavljanje zemljišta i otvaranje zelenih radnih mesta. I upravo su na zelena radna mesta govornici panela stavili veliki akcenat.
Kao rezultat toga, vlade Srbije i Bosne i Hercegovine su se obavezale da će regenerisati lokalnu ekonomiju i učiniti je deo svoje domaće agende za izvor čiste, pristupačne energije. Bioenergetski usevi, proizvedeni u zemlji, mogu biti veliki deo rešenja.
Drvna biomasa jedno je od konkretnih rešenja o kome se govorilo tokom panela – predsednica kompanije E3 International, koja sprovodi projekat o održivom zemljištu i izvorima energije, Boni Norman, rekla je da u Srbiji postoji 1,6 miliona hektara degradiranog i nesikorišćenog zemljišta kome je potrebna obnova, u šta spadaju rudnici i odlagališta. Plantaže vrba, koje bi se koristile kao biomasa, mogu da smanje zagađenje vazduha, pomognu u obnovi zemljišta i budu obnovljiv izvor energije.
Vrba koja je zasađena na probnom polju u roku od 25 godina može da bude 12 puta posečena kako bi se koristila u termoelektranama zajedno s lignitom za proizvodnju struje.
Pogledajte nedavni vebinar o energetskoj efikasnosti
Antoan Avinjon, programski menadžer u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, rekao je da „moramo da budemo oprezni i kada je biomasa u pitanja, na kraju krajeva – u pitanju je sagorevanje drveta“.
On je dodao da je Evropska unija postavila visoke ekološke ciljeve, a da je situacija u Srbiji i BiH „rad u toku“ – nove legislative se donose, uvode nova pravila.
„Moje lično mišljnje je da nikad nije dovoljno dobro, da uvek moramo da se potrudimo još i više“, kaže Avinjon, i dodaje da u Srbiji postoji sve veće interesovanje građana za zelene projekte, finansiranja i konkurse.
Povezane vesti:
Evropski zeleni dogovor – Cilj Evropa kao prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine
Globalna energetska tranzicija – od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije
