Pluralistički i ekonomski održiv medijski ekosistem najbolji je protivotrov za dezinformacije, a Kodeks dobre prakse za borbu protiv dezinofrmacija je korak u dobrom pravcu, ali ga treba unaprediti, ocenili su učesnici debate o dezinformacijama koju je organizovao projekat “Puls Evrope – medijske posete EU”.

Na onlajn debati održanoj 23. februara, šefica grupe za strateške komunikacije za Zapadni Balkan pri Evropskoj službi za spoljne poslove Jasna Jelisić rekla je da je Kodeks važan, ali da je to samo jedan element šire akcije EU za borbu protiv dezinformacija.

Evropska unija je 2015. godine donela Akcioni plan za borbu protiv dezinformacija. Kodeks je veoma značajan jer je to prvi put da su se platforme angažovale, na dobrovoljnoj bazi, da primenjuju samoregulaciju, rekla je ona.

Kodeks, koji je EU usvojila u oktobru 2018. funkcionisaće kao ko-regulatorno oruđe Akta o digitalnim uslugama i postaće obavezujući za članice EU kada taj akt bude usvojen.

Akt o digitalnim uslugama predviđa ko-regulaciju i uvođenje pravno obavezujućih odredbi za sve velike platforme i sve pružaoce digitalnih usluga koji pokrivaju više od 10 odsto broja potrošača u EU. Zemlje Zapadnog Balkana, medju kojima i Srbija, moraće da svoja nacionalna zakonodavstva usklađuju i sa ovim Aktom kada postane zakon i kao takav, deo pravnih tekovina EU, rekla je predstavnica EEAS-a.

„Cilj je da se obezbedi bolja demokratska kontrola i nadzor nad velikim platformama“, rekla je Jelisić koja je pohvalila rad nevladinog sektora i onih koji se bave proverom činjenica na Zpadnom Balkanu.

 

Generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutijereš rekao je da smatra da nisu potrebni novi zakoni i regulative za borbu protiv dezinformacija, već stvaranje medijskog ekosistema koji je pluralistički i ekonomski održiv i koji je na usluzi javnosti.

„Najbolji protivotrov za dezinformacije je zdrav medijski ekosistem. EU bi trebalo da podrži nezavisno i profesionalno novinarstvo, da obezbedi pristojne uslove rada za novinare, da se bori protiv medijske koncentracije i obezbedi političku nezavisnost javnih medijskih servisa“, rekao je Gutijereš.

On je ocenio da Kodeks dobre prakse nije najbolji alat iz njegovog ugla, jer je preslab, dodavši da je Federacija insistirala na pravoj samoregulaciji. Dodao je da je Kodeks alat u dobrom smeru, ali da nije dovoljno jak.

Gutijereš je istakao i da je neophodno da EU promoviše transparentost onih koji su na vlasti, jer što je veća transparentnost, to je manje dezinformacija. Dodao je i da se gradjanima moraju dati alati da sami naprave razliku između pouzdanih i nepouzdanih informacija.

Iskustva iz Srbije u u borbi sa dezinformacijama podelili su Bojan Cvejić, član Upravnog odbora Asocijacije medija i Komisije za žalbe Saveta za štampu i Jovana Prešić, projektna koordinatorka portala “Istinomer”.

Ukazavši da u Srbiji propaganda i tabloidni način izveštavanja predstavljaju veći problem od dezinformacija na društvenim mrežama, Cvejić je rekao da Savet za štampu o pritužbama može da odlučuje samo kada dobije prigovore, a dobije od pet do 10 žalbi mesečno. “Broj bi bio veći da građani znaju da postoji neko telo koje se time bavi i kome mogu da se žale”, dodao je on.

Cvejić ocenio je da u Srbiji ne postoji zdrav medijski ekosistem, da nema medijskog pluralizma i da većina medija ne poštuje profesionalne standarde i ne proverava informacije. Ocenio je da je većina vodećih medija u Srbiji tabloidna, ali da redstavnici vlasti daju legitimitet takvim medijima i hvale njihove novinare i urednike u javnoj sferi dok diskredituju sve koji se profesionalno bave informisanjem.

“EU treba da se bavi i time kako se predstavnici vlasti ponašaju u javnoj sferi“, rekao je Cvejić.

Portal za proveru činjenica, Istinomer od jula 2020. godine sarađuje sa Fejsbukom, odnosno Meta kompanijom, na proveri činjenica u Srbiji. Jovana Prešić, projektna koordinatorka, rekla je da ta saradnja pokriva i društvenu mrežu Instagram, kao i da je najveći broj dezinformacija primećen u odnosu na pandemiju, vakcine i lekove. Prešić je napomenula da Fejsbuk onemogućava da Istinomer i druge partnerske fektčeking organizacije ocenjuju istinitost izjava političara i političkih partija.

Ona je istakla dobru saradnju sa drugim medijima i u regionu i svetu koji se bave proverom činjenica, ali i dobru saradnju sa tradicionalnim medijima u Srbiji.

U Srbiji pored Istinomera na proveri informacija rade i portali Raskrinkavanje i Fejk njuz tragač, kao i beogradski biro agencije Frans pres.