Prof. dr Vesna Bengin je suosnivač Instituta BioSens, članica Upravnog odbora Instituta od njegovog osnivanja 2015. godine i rukovodilac projekta ANTARES. Dobar deo svog profesionalnog rada posvećuje unapređenju uslova za nauku i mlade naučnike u Srbiji kao i povezivanju nauke i preduzetništva. O svojim pogledima na nauku i biznis, govorila je u Nišu, na Naučno-tehnološkom parku u okviru Startap doručka, specjiala koji zajedno organizuju Naučno-tehnološki park i EU info point u Nišu.

I pored brojnih ponuda da ode u inostranstvo, kao doktorantkinja je želea da pokuša i uspe u svojoj zemlji, i da ulaže u društvo kojem pripada. „Moji profesori su mi govorili da je to nemoguće i da u Srbiji nikada nećemo imati takve mogućnosti za rad, a evo danas u zgradi Instituta Biosens imamo 6.000 kvadratnih metara posvećenih mikro i nano elektronici. Mislim da čovek treba da veruje u svoje vizije i da ide napred“.

 

Institut BioSens je istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema, koji se fokusira na multidisciplinarna naučna istraživanja naprednih informaciono-komunikacionih tehnologija i njihove primene u biosistemima, prvenstveno poljoprivredi.

„Uvek su nam govorili da Vojvodina može da hrani celu Evropu ali to se nikada nije desilo. Mi smo se onda zapitali zašto se to nije desilo i šta mi to možemo da uradimo da pomognemo da se to desi, i shvatili smo da priroda danas mora da se optimizuje, da sa što manje ulaganja i rizika dobijete što veće prinose, a da je tehnologija koja to može da obezbedi IT“, pojašnjava šta je digitalna poljoprivreda i sa posebnim značajem naglašava razvoj projekta ANTARES.

Ovaj projekat ima posebnu ulogu u razvoju Instituta BioSens, a to je prepoznala Evropska komisija koja ga je rangirala kao prvi u celom Horizon 2020 Teaming pozivu. Sa budžetom od  30 miliona evra koji su zajednički uložile Evropska unija i Republika Srbija, projekat ANTARES je najveća pojedinačna investicija ikada u srpsku nauku.

O značaju podrške Evropske unije ona kaže da je „Evropska komisija u želji da se ekonomski podignu regioni koji kaskaju za drugima unutar Evrope osmislila poziv za formiranje evropskih centara naučne izvrsnosti, jer je najbrži način da podignete ekonomiju ulaganje u nauku. Projekat Antares ima za cilj da Biosens razvije u evropski centar naučne izvrsnosti, u instituciju koja će da stoji rame uz rame sa evropskim naučnim institucijama. Ovo znači da je naš cilj da razvijamo nauku koja će kreirati ekonomski razvoj društva. Naučni rezultati ne smeju da ostanu zatvoreni unutar laboratorija, stranica naučnih časopisa, već mora da nađu primenu.“

Sa fokusom na digitalnu poljoprivredu, Institut Biosens neguje interdisciplinarni pristup u radu spajajući nauku sa preduzetništvom i poljoprivredom kroz stalno unapređenje, procesa i znanja.

„Da bi optimizovali poljoprivredu morate da je razumete i dijagnostifikujete, da razumete procese koji se dešavaju u biljci, tlu, atmosferi, da razumete parametre, a ogroman broj neophodnih senzora za to jednostavno ne postoji. Veliki deo naše nauke je razvoj različitih senzora i senzorskih uređaja koji će nam omogućiti da pratimo sve relevantne parametre neke biljke. Zavisnosti između različitih parametara su toliko kompleksne i tu na scenu stupa veštačka inteligencija“, objašnjava Bengin i dodaje da iako obazrivi, naši poljoprivrednici pokazuju interesovanje za uvođenje naučnih metoda i rešenja u svoj rad.

Upravo zahvaljujući radu Instituta Biosens, danas u Srbiji preko 30% poljoprivrednika koristi neki vid digitalnih tehnologija. Sa transdisciplinarnim pristupom u radu i sve većim razumevanjem između nauke i poljoprivrede, profesorka Bengin veruje da je nebo granica.

Podrška Evropske unije inovacijama i konkurentnosti u Srbiji vredna je više od 250 miliona evra za period od 2014. do danas. Sredstva namenjena ovom sektoru koriste se za podsticanje kvaliteta nauke, inovacija i povezivanja sa evropskim i međunarodnim naučnicima i preduzetnicima, čime se povećava konkurentnost srpske ekonomije. Od 2014. Srbija je korisnik i Okvirnog programa za istraživanje i inovacije – Horizon Europe.

EU podstiče razvoj nauke i inovacija kako bi stvorila tehnološke preduslove za razvoj konkurentnosti i privrede širom Evrope. Građanima Srbije, EU je omogućila korišćenje zajedničkog istraživačkog prostora i usavršavanje u zemljama EU, čime su srpski naučnici postali vidljiviji evropskoj i svetskoj naučnoj zajednici.

Podrška Evropske unije sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije. Evropska unija je veći donator za razvoj Srbije od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. Donacije Evropske unije se koriste za razvoj Srbije.