Evropska komisija danas predlaže pragmatičan, moderan i dugoročan budžet za period od 2021. do 2027. Ovaj budžet predstavlja odgovor na trenutne okolnosti, u kojima se od Evrope očekuje da igra veću ulogu u pružanju bezbednosti i stabilnosti u nestabilnom svetu, u trenutku kada će zbog Brexita doći do značajnog manjka u budžetu.

Današnjim predlogom se na pomenuta dva izazova odgovara smanjenjem rashoda i uvođenjem novih sredstava. Iznos finansijskih sredstava za nove i glavne prioritete Unije će ostati na istom nivou ili će biti povećan, što znači da će nužno doći do smanjenja u drugim oblastima. Ulozi su visoki, zato je vreme za preuzimanje odgovornosti. Samim tim je i današnji predlog budžeta usmeren na rezultate i realan.

Predlog budžeta je usklađen s političkim prioritetima iznetim u pozitivnom programu koji je predsednik Žan-Klod Junker utvrdio u svom govoru o stanju Unije 14. septembra 2016. i o kom su lideri 27 država članica EU postigli dogovor u Bratislavi 16. septembra 2016. i u Rimskoj deklaraciji od 25. marta 2017. Reč je budžetu za Evropu koja štiti, osnažuje i brani, što će biti postignuto stavljanjem naglaska na oblasti u kojima Unija može ostvariti najbolje rezultate.

Predsednik Žan-Klod Junker je izjavio: „Ovo je važan trenutak za našu Uniju. Novi budžet je prilika da oblikujemo svoju budućnost kao nova, ambiciozna Unija sa 27 država članica koje povezuje solidarnost. U današnjem predlogu smo izneli pragmatičan plan za postizanje boljih rezultata s manje sredstava. Zahvaljujući povoljnoj privrednoj situaciji pritisak je manji, ali u nekim oblastima ipak moramo da štedimo. Uz pomoć prvog mehanizma vladavine prava u istoriji ćemo obezbediti dobro finansijsko upravljanje. Time pokazujemo da odgovorno upravljamo novcem poreskih obveznika. Sada su na potezu Parlament i Savet i smatram da treba da postignemo dogovor pre izbora za Evropski parlament naredne godine.”

Komesar Ginter H. Etinger, nadležan za budžet i ljudske resurse, izjavio je: „Ovaj predlog budžeta donosi istinsku dodatu vrednost EU. Ulažemo veća sredstva u oblasti u kojima države članice ne mogu samostalno da deluju ili u kojima je zajedničko delovanje efikasnije, na primer u oblasti istraživanja, migracija, kontrole granica ili odbrane. Istovremeno nastavljamo da finansiramo tradicionalne, ali modernizovane politike, na primer zajedničku poljoprivrednu i kohezionu politiku, jer svi imamo koristi od visokih standarda naših poljoprivrednih proizvoda i privrednog razvoja regiona.”