Gotovo četvrtina (23%) građana EU smatra da tokom obrazovanja ili obuke nisu stekli neophodne veštine kako bi našli posao u struci pokazuje novo istraživanje Evrobarometra o “Evropskom prostoru veština i kvalifikacija” (Specijalno istraživanje Evrobarometra 417).
I dok više od polovine ispitanika (56%) smatra da bi njihova stručna sprema bila priznata u drugim državama članicama, šest odsto tvrdi suprotno nakon bezuspešnih pokušaja da nađu posao ili da se obrazuju u nekoj od zemalja EU, bilo zbog toga što njihove kvalifikacije nisu priznate od strane njihovog potencijalnog poslodavca ili obrazovne institucije, bilo zbog nedovoljne informisanosti o priznavanju kvalifikacija u inostranstvu.
Slični ovim su i rezultati internet savetovanja “Ka evropskom prostoru veština i kvalifikacija” koju je sprovela Evropska komisija, a bilo je usmereno na obrazovne i stručnjake za obuku. Tokom savetovanja su prikupljeni stavovi ljudi prema preprekama sa kojima se suočavaju u trenutku kada zahtevaju priznavanje svojih kvalifikacija u Evropi.
Zaključeno je da postoji snažna podrška pojednostavljenju evropskih instrumenata za priznavanje veština i kvalifikacija, odnosno njihovom koherentnošću, kao i akcijama usmerenim na prepoznavanje potreba učenika, studenata, radnika i poslodavaca. Ispitanici takođe traže stavljanje akcenta na ono što je naučeno tokom obuke, nego na broj sati provedenih u obuci.
„Naš cilj je jednostavan: poslodavci i obrazovne institucije treba da priznaju kvalifikacije svima u Evropi, kako u okviru državnih granica tako i u inostranstvu. Ovo mora biti urađeno na jedinstven i uporediv način kako bi stečene veštine i kvalifikacije ljudima povećale šanse za zaposlenje ili otvorile prostor za dalje usavršavanje”, rekla je Andrula Vasiliu, evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i omladinu.
Proteklih godina bilo je pokrenuto nekoliko evropskih inicijativa sa ciljem priznavanja kvalifikacija, poput Evropskog okvira kvalifikacija, sistema za skupljanje bodova na kursevima i proveru kvaliteta i dokumentovanje stečenih veština. No, značajne prepreke i dalje postoje: sprovođenje inicijativa je teklo sporo, i dalje ima previše prepreka na putu postizanja obrazovne i radne pokretljivosti, aktuelne inicijative nisu prilagođene razvoju digitalnih znanja i “internacionalizaciji” visokog obrazovanja (pokretljivost studenata između EU i trećih zemalja, zajedničke diplome koje dodeljuju univerziteti iz različitih zemalja).
O rezultatima savetovanja i istraživanju Evrobarometra će se razgovarati na konferenciji o Evropskom prostoru veština i kvalifikacija koja se održava 17. juna u Briselu.
Svih 28 država članica EU je učestvovalo u istraživanju Evrobarometra od 26. aprila do 11. maja; 28,000 ljudi iz različitih socijalnih i demografskih struktura je bilo anketirano metodom ličnog intervjua.
U internet savetovanju, koje je Komisija sprovodila od 17. decembra 2013. do 15. aprila 2014, prikuplljeni su stavovi obrazovnih i stručnjaka za obuku iz 36 zemalja (iz svih država članica te Norveške, Švajcarske, Turske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Australije).
Javno savetovanje o Evropskom prostoru veština i kvalifikacija
Specijalno istraživanje Evrobarometra o Evropskom prostoru veština i kvalifikacija
Evropska komisija: Obrazovanje i obuka
Pratite Andrulu Vasiliu na Tviteru @VassiliouEU
