Evropska unija je trenutno usredsređena na smirivanje krize u Ukrajini.
EU poziva sve strane da se uključe u svrsishodan i inkluzivan dijalog koji bi vodio trajnom rešenju; da se zaštiti jedinstvo i teritorijalni integritet zemlje kao i težnja obezbeđivanju stabilne, napredne i demokratske budućnosti svih ukrajinskih građana. EU je takođe predložila i pojačanu podršku Ukrajini u sprovođenju političkih i ekonomskih reformi.
Partner prioriteta
EU je posvećena politici faznog angažmana kao i bliskoj saradnji sa Ukrajinom koji obuhvataju postepen napredak ka političkoj i ekonomskoj integraciji. Ukrajina je partner prioriteta u okviru Evropske politke prema susedima i Istočnog partnerstva. Sporazum o partnerstvu i saradnji između Evropske unije i Ukrajine, koji je stupio na snagu 1998, pruža sveobuhvatni okvir za saradnju između EU i Ukrajine u ključnim oblastima reforme.
O novom Sporazumu o pridruživanju, uključujući i Duboku i sveobuhvatnu zonu slobodne trgovine, se pregovaralo od 2007. do 2011, a parafiran je 2012. Savet Evropske unije je 10. decembra 2012. usvojio zaključke o Ukrajini koji su potvrdili posvećenost EU potpisivanju Sporazuma onog trenutka kad Ukrajina preduzme odlučne akcije i napravi vidljivi napredak ka postizanju ciljeva koji su postavljeni u zaključcima. Ažurirana verzija agende o pridruživanju Ukrajine je takođe bila odobrena od strane Saveta za saradnju između Ukrajine i Evropske unije, 24. juna 2013.
Prvobitno usvojena 2009, a ažurirana 2011, agenda je zamenila Akcioni plan, pripremajući i olakšavajući stupanje na snagu Sporazuma o pridruživanju.
21. novembra 2013, Kabinet ministara Ukrajine je odlučio da obustavi pripreme za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju koje je trebalo da se obavi na samitu Istočnog partnerstva u Vilniusu. EU je uzela uočila podršku Ukrajinske javnosti bez presedana političkom i ekonomskom pridruživanju EU.
EU se zalaže za potpisivanje političkih odredaba Sporazuma o pridruživanju 21. marta u Briselu kao i preostalih delova Sporazuma, koji zajedno sa političkim odredbama čine jedinstven instrument. Ovi koraci će potvrditi slobodnu i suverenu odluku Ukrajine da nastavi političko pridruživanje i ekonomsku integraciju sa Evropskom unijom.
Skorašnji događaji
EU je pomno pratila razvoj političke situacije u Ukrajini i bila je angažovana u traženju rešenja za krizu koja je nastala posle nekoliko meseci mirnih demonstracija na centralnom Trgu Majdan u Kijevu, usled objave Vladine odluke u vezi sa Sporazumom o pridruživanju.
Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost Ketrin Ešton i evropski komesar za proširenje Štefan File posetili su Kijev više puta od početka protesta, baš kao i ministri spoljnih poslova nekoliko zemalja članica i članovi Parlamenta tokom svog skoro neprestanog angažmana. Na sastancima sa predstavnicima vlasti, liderima opozicije i predstavnicima civilnog društva, napori EU su bili usmereni ka olakšanju dijaloga i stabilizaciji političke situacije.
Savet Evropske unije i njeno telo zaduženo za spoljne poslove (koje saziva i kojim predsedava Ketrin Ešton) usvojili su 10. februara 2014. zaključke u kojima su izrazili zabrinutost zbog izveštaja o kršenju ljudskih prava i slučajevima nasilja, zastrašivanja i nestalih osoba, naglasivši spremnost da brzo reaguju na svako pogoršanje situacije na terenu. Ketrin Ešton je sazvala vanrednu sednicu Saveta spoljnih poslova 20. februara 2014, na kojoj je, u svetlu pogoršanja situacije, EU odlučila da uvede ciljane kaznene mere a ministri su se složili da suspenduju izvozne dozvole na opremu koja može biti upotrebljena za represiju u zemlji. Izražavajući zaprepašćenje pogoršanjem situacije i osuđujući svaku upotrebu sile, EU je podstakla sve strane da se bez odlaganja uključe u dijalog, kao i da se ostvare legitimne demokratske težnje ukrajinskog naroda (videti zaključke).
Na drugoj vanrednoj sednici održanoj 3. marta 2014. Savet spoljnih poslova osudio je kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine činom agresije ruskih oružanih snaga kao i ovlašćenje koje je Federalni savet Rusije 1. marta dao za upotrebu oružanih snaga na teritoriji Ukrajine. EU je apelovala na Rusiju da smesta povuče oružane snage u područje njihovog stalnog stacioniranja, u skladu sa Sporazumom o statusu i uslovima o stacioniranju Crnomorske flote na terotoriji Ukrajine iz 1997. godine. EU je takođe pohvalila i odmerenu reakciju koju je Ukrajina do sada pokazala.
Savet je 5. marta usvojio kaznene mere EU koje se tiču zamrzavanja i povraćaja zloupotrebljenih državnih fondova Ukrajine, usmerenih protiv 18 osoba koje su identifikovane da su u tome učestvovale i čije su finansije unutar Evropske unije sada zamrznute. Mere uključuju i odredbe koje olakšavaju povraćaj zamrznutih fondova kada se ispune određeni uslovi.
U saopštenju šefova država i vlada nakon vanrednog zasedanja Evropskog saveta 6. Marta EU je naglasila da se do rešenja aktuelne krize mora doći kroz pregovore sa vladama Ukrajine i Rusije, kao i putem potencijalnih multilateralnih mehanizama. Nakon što je prvo prekinula bilateralne razgovore sa Rusijom o pitanju viza, pregovore o Novom sporazumu (između EU i Rusije) i pripreme za učešće na samitu Grupe G8 u Sočiju, EU je utvrdila drugu fazu daljih mera u odsustvu poteza koji bi vodili smirivanju krize, kao i dalekosežne posledice po odnose EU sa Rusijom u slučaju dalje destabilizacije situacije u Ukrajini.
U odsustvu mera koje bi vodile okončanju krize, EU je 17. marta usvojila kaznene mere protiv odgovornih za akcije koje ugrožavaju ili prete teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnosti Ukrajine, kao i protiv osoba i entiteta povezanih sa njima. S tim u vezi identifikovana je 21 osoba i uvedena im je zabrana putovanja kao i zamrzavanje sredstava koje poseduju u EU. EU je takođe najoštrije osudila održavanje ilegalnog “referenduma” na Krimu o pridruživanju Ruskoj Federaciji, smatrajući ga jasnim kršenjem ukrajinskog ustava. EU ne priznaje ilegalni “referendum” niti njegov ishod.
„Želimo da naglasimo da još ima vremena da se izbegne negativni razvoj događaja i da se trenutni događaji preokrenu. Pozivamo rukovodstvo Rusije da ne preduzima korake koji bi vodili aneksiji Krima i da umesto toga preduzme korake koji će voditi ka smirivanju krize„, rekla je Ketrin Ešton.
Evropska unija podržava napore nove ukrajinske vlade da stabilizuje situaciju i da nastavi da sledi kurs reformi. EU potvrđuje neophodnost za daljim ustavnim reformama u Ukrajini, kao i za održanjem slobodnih, pravednih i transparentnih predsedničkih izbora pod nadzorom OEBSa i KDILJPa. EU još jednom potvrđuje krajnju neophodnost obezbeđivanja inkluzivnosti na svim nivoima vlasti, uključujući i osmišljene korake kojima bi se doprlo do svih regija Ukrajine, društvenih grupa i kojima bi se obezbedila zaštita svih nacionalnih manjina u skladu sa međunarodnim obavezama Ukrajine. S tim u vezi EU podstiče Ukrajinu da se osloni na stručnu pomoć Saveta Evrope i OEBSa.
Pojačana podrška i saradnja
Evropska komisija je 5. marta predložila seriju privrednih i finansijskih mera podrške koje predstavljaju deo međunarodnih napora podrške Ukrajini u političkim i ekonomskim reformama. Jedanaest milijardi evra će biti dostupno u narednih nekoliko godina iz budžeta EU i međunarodnih finansijskih institucija u EU. Ovo će služiti stabilizaciji ekonomske i finansijske situacije, pomoći će tranziciju i podstaći će političke i ekonomske reforme. Kao deo ovakvog pristupa, Evropska komisija je 11. marta predložila privremeno ukidanje carinskih dažbina na izvoz robe iz Ukrajine u EU, ubrzavajući primenu onih delova Sporazuma o pridruživanju koji se tiču Duboke i sveobuhvatne zone slobodne trgovine, bez čekanja da oni Sporazumom stupe na snagu.
Potpisivanje i primena Sporazuma o pridruživanju, uključujući Duboku i sveobuhvatnu zonu slobodne trgovine, iako ne predstavlja krajnji cilj saradnje između EU i Ukrajine, doneće mogućnosti za održivi ekonomski razvoj i prosperitet svim regijama Ukrajine, uključujući i Krim, kao i njihovim susedima. EU potvrđuje svoju predanost poboljšanju kontakata među ljudima, prvenstveno putem liberalizacije viznog režima.
Više informacija o odnosima EU sa Ukrajinom
Restriktivne mere EU
Mere usredsređene na zamrzavanje i oporavak sredstava zloupotrebljenih ukrajinskih državnih fondova:
Protiv akcija koje prete teritorijalnom integritetu Ukrajine:
