Dunav je po veličini druga reka Evrope koja teče kroz čak deset zemalja. Nastaje spajanjem dve manje reke na planini Švarcvald, u Nemačkoj, uliva se u Crno more na teritoriji Rumunije i deo je plovnog kanala Rajna‒Majna‒Dunav. Plovan je celim svojim tokom kroz Srbiju (588 km), ali u Đerdapskoj klisuri, ispod luke Prahovo, plovni put Dunava se znatno sužava, usled brojnih plovila koja su tu potopljena krajem Drugog svetskog rata.
Projekat izvlačenja potopljene flote veoma je značajan jer je u tom delu Dunava, nizvodno do luke Prahovo, plovni put sužen na 180 metara, a prisustvo ta 23 plovila sužava put na svega 100 metara. Potopljeni brodovi ugrožavaju plovni put naročito kada je vodostaj reke nizak. U prvoj fazi projekta biće potrebno tačno utvrditi načine deminiranja i uklanjanja opasnih materija na plovilima, kao i tačne lokacije brodova.
Projekat izvlačenja brodova, koji na dnu Dunava leže više od sedam decenija, finansiraće se izuzetno povoljnim kreditom Evropske investicione banke (EIB), u saradnji sa Vladom Srbije. Ovim čišćenjem rečnog korita plovidba ovim delom reke biće daleko bezbednija i znatno brža. Jedan deo brodova koji će biti izvučeni biće izložen kao eksponat, a drugi deo biće vraćen Nemačkoj.
Ova investicija doprineće rečnom saobraćanju kroz Srbiju, jer Srbija, prema rečima resorne ministarke Zorane Mihajlović, zbog nebezbedne plovidbe u ovom delu Dunava i suženog plovnog puta gubi i do pet miliona evra godišnje. Prisustvo brodova na rečnom dnu takođe ima negativan uticaj na životnu sredinu.
Dubravka Nеgrе, direktorka EIB-a za Zapadni Balkan, iz čijeg kredita se finansira prva faza, istakla je da projekat ima ne samo širi istorijski značaj već je važan i za dalji privredni razvoj Srbije.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture partner je koji prepoznaje ulaganja u vodni saobraćaj, kao čistiji i bezbedniji vid transporta.
Srbija je jedina zemlja van EU u kojoj EIB ulaže u vodni saobraćaj. Dunav se nalazi na Panevropskom koridoru i realizacijom ovog projekta značajno će se doprineti da roba brže i efikasnije stigne do zemalja EU, a to je značajno za privredu Srbije.
Evropska investiciona banka aktivna je u Srbiji od 1977. godine, od kada je investirala preko šest milijardi evra u različite projekte. Najveći deo tog iznosa, gotovo 40 procenata (2,1 milijarda evra), uložen je u projekte u oblasti saobraćaja. Takođe, 165 miliona evra uloženo je u oblast energetike.
Srbija je jedan od najvećih primalaca sredstava EU namenjenih povezivanju, sa preko 200 miliona evra bespovratnih sredstava odobrenih za šest investicionih projekata (modernizacija pruge Niš–Brestovac; modernizacija pruge Niš–Dimitrovgrad; izgradnja deonice Niš–Pločnik (faza 1 radova na Autoputu mira); izgradnja intermodalnog terminala; Rehabilitacija brodske prevodnice Đerdap I i Rehabilitacija prevodnice Đerdap II), zahvaljujući čemu će biti mobilisano 650 miliona evra investicija. EU u ovom trenutku izdvaja preko 30 miliona evra bespovratnih sredstava za pripremu investicionih projekata u oblasti saobraćajne infrastrukture ukupne vrednosti oko tri milijarde evra. U okviru investicija za povezivanje, EU je donirala 250 miliona evra za bezbedniji saobraćaj u Srbiji, povezala je region sa mrežom jevtinijih roming tarifa, modernizovala je pet ključnih železničkih trasa i rekonstruisala ili unapredila tri mosta i puteve ukupne dužine 682,5 kilometara širom zemlje. Povezivanje tržišta radi brže i sigurnije cirkulacije ljudi, roba, investicija i usluga, jedno je od ključnih nastojanja EU. Evropska unija podržava Srbiju da unapredi energetsku, transportnu i digitalnu infrastrukturu, kako bi postala tržišno kompatibilnija i bila bolje povezana sa regionom i EU, u cilju otvaranja novih radnih mesta i mogućnosti. Evropska unija je najveći donator, trgovinski partner i investitor u Srbiji, sa preko 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći koja je odobrena za niz projekata u proteklih 20 godina.
