U trenutku kada je proširenje Evropske unije ponovo aktuelna tema, Centar za evropske politike u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji u Evropskoj kući organizovao je diskusiju „Od Danske do Kipra: Kako učiniti EU spremnom za proširenje“.
Ambasador EU u Srbiji, Andreas fon Bekerat izjavio je da se od Srbije očekuju pravilne i konkretne reforme u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, osnaživanja nezavisnosti institucija, kao i sprovođenje preporuka ODIHR i unapređenje stanja u medijima.
Posebno se osvrnuo na, kako je rekao, zabrinjavajuće napade na organizacije civilnog društva i predstavnike medija u Srbiji: „Videli smo kampanju blaćenja usmerenu protiv pojedinih organizacija civilnog društva, što je potpuno neprihvatljivo. Organizacije civilnog društva igraju nezamenljivu ulogu u procesu pristupanja. Kada civilno društvo kritikuje određene delove reformskog procesa, to nije sabotaža procesa, već način da se obezbedi kvalitet procesa pristupanja i vlast ima posebnu odgovornost da stvori podsticajnu atmosferu u kojoj civilno društvo može da doprinese procesu pristupanja.
Kada je reč o slobodi izražavanja i medijima, poslednjih dana smo takođe svedočili veoma zabrinjavajućim verbalnim napadima i pretnjama upućenim nezavisnim novinarima i medijskim kućama. U godišnjem izveštaju Evropske komisije ocenjeno je da je došlo do nazadovanja u oblasti slobode izražavanja. Smatram da ono što smo videli u proteklih nekoliko dana dodatno potvrđuje tu ocenu. Ovi napadi na pojedinačne novinare i medije moraju da prestanu, jer su slobodni mediji temelj svakog demokratskog društva“, istakao je ambasador fon Bekerat.
Komentarišući odluku vlasti Srbije da se ne učestvuje na Samitu EU – Zapadni Balkan, Fon Bekerat je rekao da je time propuštena prilika za dijalog, s čime se složila i koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković: „Neučestvovanje šalje snažnu poruku, posebno jer su sve druge zemlje regiona učestvovale. Kao najveća zemlja Zapadnog Balkana, Srbija svojim odsustvom utiče na percepciju i EU i susednih država“, navela je Bojana Selaković.
Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Mihailović Denić rekla je da je EU ušla u presudan trenutak politike proširenja, sa snažnom podrškom institucija i država članica zemljama kandidatima, dok Srbija stagnira: „Evropska komisija je u izveštaju za ovu godinu prvi put registrovala nazadovanje Srbije u oblasti vladavine prava“, navela je Milena Mihailović Denić.
Ambasadorka Danske u Srbiji, Pernile Deler Kardel istakla je da je Srbiji mesto u Evropskoj unij: „Tokom našeg predsedavanja nadali smo se da ćemo postići više i sa Srbijom. Kao zemlja koja se nalazi u srcu Evrope, Srbija prirodno pripada Evropskoj uniji kao njenoj članici. Naravno, pred Srbijom je još posla kako bi se reforme nastavile i ubrzale, i kako bi se iskoristila prilika, jer je proces proširenja ponovo aktuelan. Rad se nastavlja. Predajemo predsedavanje Kipru, ali kao država članica nastavićemo da činimo sve što je u našoj moći kako bismo podržali Srbiju u ovom procesu napredovanja, kao i da podstaknemo započinjanje i jačanje dijaloga u Srbiji“, istakla je ona.
Ambasador Kipra u Beogradu Andreas Fotiju je naveo da njegova zemlja 1. januara preuzima predsedavanje EU, dodavši da je proširenje prioritet kiparskog predsedavanja.
Diskusija „Od Danske do Kipra: Kako učiniti EU spremnom za proširenja“ deo je serije tradicionalnih susreta pokrenutih pre šest godina. Njegov glavni cilj je podsticanje sadržajne debate o prioritetima Evropske unije, uz uvid u perspektive zemalja koje preuzimaju ili završavaju predsedavanje Savetom EU. Usmeren na aktuelna pitanja u procesu pristupanja, ovaj polugodišnji događaj predstavlja platformu za unapređenje rasprave o evropskoj integraciji Srbije.
