Autor: Ambasador Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji
Stara srpska izreka kaže da se na muci poznaju junaci a slična engleska poslovica govori da se pravi prijatelji u nevolji poznaju. Zajedno sa drugim prijateljima Srbije, zemlje Evropske unije su odmah pohrlile Srbiji u pomoć tokom poplava u maju 2014. Više od 400 ljudi iz 14 zemalja članica EU došlo je u Srbiju da spasava živote i ispumpava vodu u prvim danima nakon poplava, radeći preko EU Mehanizma za civilnu zaštitu.
EU je ta koja nastavlja da predvodi napore da se saniraju posledice poplava, obnovivši do sada više od 1000 kuća i 15 škola i vrtića u poplavljenim područjima. Više od 16.000 poljoprivrednika je dobilo pomoć od vitalnog značaja u stočnoj hrani, đubrivu, semenu, sadnicama, plastenicima i opremi. Bespovratnom pomoći EU spašeno je 468 malih firmi u Srbiji koje su bile na ivici bankrotstva i koje su mogle da obnove proizvodnju. Stotine ljudi su time vraćene na posao. Tokom mojih poseta poplavljenim područjima zaista su me dirnuli olakšanje i zahvalnost običnih građana koji se vraćaju u svoje domove i na radna mesta.
Srbija s pravom sada pokušava da se bolje pripremi za buduće prirodne nepogode. EU je kao i do sada tu da pruži pomoć, prvenstveno kroz bolju zaštitu od poplava i mapiranje područja podložnih poplavama. Srbija se u tom pogledu tretira kao članica EU i zbog toga je dobila 62 miliona evra iz Fonda solidarnosti, uz već postojećih 110 miliona evra iz IPA i regionalnih fondova za pomoć od poplava. Srbija se u aprilu priključila Mehanizmu za civilnu zaštitu kako bi u punoj meri učestvovala u zajedničkim naporima usmerenim na rešavanje problema s prirodnim nepogodama.
Srbija je napravila strateški izbor kada je podnela zahtev za članstvo u EU. EU i njene zemlje članice su pozdravile taj izbor dodelivši Srbiji zvaničan status kandidata za članstvo, a prošle godine i otvorile pregovore za članstvo. Unija je posvećena tome da primi sve zemlje Balkana u svoje članstvo. Bez njihovog pristupanja evropski projekat pomirenja i ujedinjenja neće biti potpun.
Solidarnost seže do samog srca modernizacije i ekonomskog oporavka Srbije. EU i njene zemlje članice su od 2000. godine Srbiji dale više od 3 milijarde evra bespovratne pomoći. Ta pomoć se nastavlja, u iznosu od oko 200 miliona evra godišnje. Zajedno radimo na unapređenju obrazovanja, regionalnog i ruralnog razvoja, energetike, putne i železničke infrastrukture, kvaliteta vazduha i vode i upravljanja otpadom, kao i na izgradnji nezavisnog i efikasnog pravosuđa, podršci borbi protiv korupcije, poboljšanju zdravstvenih i socijalnih usluga, povećanju konkurentnosti, obezbeđivanju pristupa programima EU za istraživače i studente, i na reformi državne uprave kako bi bolje usluživala građane. Nakon pristupanja , procena je da bi Srbija mogla da računa na oko 1,4 milijarde evra godišnje iz strukturnih fondova EU, što je oko 4% sadašnjeg BDP-a. Srbija će naravno morati da bude spremna da koristi ova sredstva u korist svojih gradjana, na projektima koji će se jasno videti i osetiti. Dakle, strateški izbor Srbije da postane članica EU ima svakog smisla.
Taj strateški izbor se vidi i kroz ekonomiju, jer je EU apsolutno „partner broj jedan“ u pogledu trgovine, investicija, zajmova i pomoći. Skoro dve trećine trgovinske razmene Srbije je sa zemljama jedinstvenog tržišta EU, koje takođe nudi glavni potencijal za rast srpskog izvoza. Na primer, izvoz iz Srbije samo za Italiju ili Nemačku je znatno veći nego njen izvoz za Rusiju, Kinu, Tursku i SAD zajedno. EU je i najveći investitor u Srbiji. Od 2005. do sredine 2014. iz EU je u Srbiju stiglo 13,5 milijardi evra, odnosno 76,5% celokupnih stranih direktnih investicija (SDI). EU je stavila Srbiji na raspolaganje i oko 6 milijardi evra povoljnih zajmova.
VIŠE OD 64% IZVOZA SRBIJE IDE U EU (Izvor: Republički zavod za statistiku)
Odluka Srbije da se pridruži EU se ne zasniva samo na materijalnim dobitima. Ljudi u Srbiji i drugde u regionu veoma žude za kvalitetom života i poštovanjem zajedničkih vrednosti koje članstvo u EU donosi za oko pola milijarde njenih stanovnika. Ono što čini EU jedinstvenom i privlačnom je to što možete da postanete član, osećate se slobodno i imate više mogućnosti da živite život kakav želite, ali i ostanete svoji.
Većina zemalja EU je relativno mala, kao Srbija. No, one ne smatraju da su pod dominacijom ili pritiskom velikih zemalja. Naprotiv, veruju da im članstvo u Uniji pomaže da mnogo efikasnije brane svoje interese. Sve one imaju glas za evropskim stolom.
EU je porodica zemalja članica čiji građani podržavaju i veruju u zajedničke vrednosti i žive prema zajednički dogovorenim pravilima, deleći među sobom odgovornosti i blagodeti slobode, bezbednosti, pravde, statusa evropskih građana, kao i jedinstvenog tržišta kome na svetu nema premca.
Mnoga naša društva su poslednjih decenija izrasla iz diktatura ili autoritarne vladavine ili su se borila protiv takvih režima. Stoga niko ne može da uzme „zdravo za gotovo“ poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti ili vladavine prava, kao ni poštovanje ljudskih prava, uključujući prava osoba koje pripadaju manjinskim grupama. Za građane EU to nisu samo prazne reči; to su vrednosti koje leže u srcu demokratskog sistema uzajamne kontrole koji se proteže od lokalnog, preko nacionalnog, do nivoa Unije. Svaka evropska zemlja koja želi da postane članica Unije mora da poštuje te vrednosti. Verujem da svaki častan građanin u Srbiji može laka srca da prihvati sve te vrednosti.
65 godina evropskih integracija i više od 30 godina sukcesivnog proširenja pretvorili su kontinent starih podela u jedinstvenu zajednicu sa više od 500 miliona ljudi, mesto na kom je rat među članicama nezamisliv, područje sa jednim od najviših životnih standarda na svetu, gde bogatiji pomažu siromašnije više no igde drugde, gde solidarnost predstavlja kamen temeljac u kreiranju politike. Nobelova nagrada za mir dodeljena EU 2012, je dokaz globalnog priznanja ovih dostignuća.
Prema anketama javnog mnjenja, gotovo 60% punoletnih građana Srbije podržava ili snažno podržava cilj članstva u EU, jer znaju da će im ono doneti bolju budućnost. Srbija je započela pristupne pregovore prošle godine. Pre par nedelja smo završili prvi korak – kompletnu ocenu spremnosti Srbije da sprovodi zakone EU u svim pregovaračkim poglavljima. Za otvaranje prvih poglavlja, Srbija treba da pokaže napredak u ključnim oblastima, prevashodno u oblasti vladavine prava, ali i u sprovođenju sporazuma postignutih u dijalogu sa Prištinom.
Članstvo nije više puka nada – ono predstavlja istinsku perspektivu i očekivanje. A naša zajednička dužnost jeste da to i ostvarimo u što kraćem roku.
Srbija je izabrala. Srpski narod ima moralnu i materijalnu podršku i dobru volju zemalja članica EU na svom putu ka članstvu. A sada prionimo na posao da bismo to i ostvarili!
Tekst je objavljen u dnevnom listu Blic 24. maja 2015. godine
