U autorskom tekstu za magazin EKOlist odgovarajući na pitanje „šta čeka Republiku Srbiju u vezi sa poglavljem 27?“ ambasador Majkl Davenport, Šef Delegacije EU u Srbiji izneo je važnost pregovora i poglavlja 27 za proces prodruživanja Uniji kao i podatke o podršci koju EU pruža Srbiji u dostizanju standarda zaštite životne sredine. Tekst prenosimo u celini:

Poglavlje 27 je mnogo više od životne sredine: „Nećemo imati društvo ako uništimo životnu sredinu,“ rekla je Margaret Mid, američki antropolog. Naš zajednički cilj je da obezbedimo našoj deci život u bezbednoj i zdravoj sredini, u okviru ekoloških ograničenja planete. Za to nam je potrebno da izgradimo privredu i društvo gde se ništa ne baca i gde se prirodnim resursima upravlja na održiv način, a biodiverzitet se čuva i obnavlja. Nemamo drugog izbora do da promovišemo održiv razvoj i štitimo životnu sredinu za buduće generacije.

Politika Evropske unije o životnoj sredini se fokusira na prevenciju, zaštitu prirode, smanjenje zagađenja i upravljanje rizicima. Prožima sve privredne sektore od poljoprivrede do saobraćaja. Kako zagađenje vode i vazduha ne zna za nacionalne granice, trećina svih propisa EU u vezi sa životnom sredinom tiče se sprovođenja međunarodnih konvencija, od kojih je većinu i Srbija ratifikovala. Pored prave politike, za primenu ekoloških standarda je potrebna i dobro opremljena uprava na nacionalnom i lokalnom nivou.

U proteklih 40 godina, politika EU o životnoj sredini je pomogla da se u mnogim oblastima eliminiše smog, smanje respiratorne bolesti i život vrati u nekad zagađene reke i jezera. Sada ponovo možemo da plivamo u sve većem broju čistih reka, jezera i mora. Manje kiselih kiša je omogućilo obnavljanje šuma i povećanje površine koju one zauzimaju. Zagađivanje prirode đubretom je prestalo zahvaljujući upravljanju otpadom. Skoro 20 posto teritorije EU je zaštićeno i pruža brojne rekreativne i ekonomske mogućnosti. Privredni rast više ne zavisi od paralelnog porasta u korišćenju materijala i zagađenju.  Sama politika o životnoj sredini je postala pokretač inovacija i stvorila milione novih radnih mesta.

Istovremeno svi mi uviđamo da ako se sadašnji modeli rasta i potrošnje nastave, biće nam potrebno više od dve planete da održimo svet kakav poznajemo. Na primer, procenjuje se da će potražnja za hranom, stočnom hranom i vlaknima porasti za 70% do 2050. Poslovanje po starom ugrožava napredak, kvalitet života, mir i stabilnost. Više ne možemo sebi da priuštimo da posmatramo politiku životne sredine kao teret.

Ambiciozna politika životne sredine zavisi od sveopšte podrške svih zainteresovanih strana i svih građana. U Srbiji, kao i drugde u Evropi, ekološka pitanja koja najviše brinu građane i o kojima se najviše priča tiču se zagađenja vazduha i vode, otpada i  iscrpljivanja prirodnih resursa.

EU već više od 15 godina pomaže Srbiji u rešavanju ekoloških pitanja. Šta više, EU je ubedljivo najveći partner Srbije u unapređenju životne sredine i kvaliteta života. Za politiku zaštite životne sredine i klimatskih promena opredelili smo oko četvrtinu ukupnog iznosa od tri milijarde evra koliko je EU odobrila Srbiji. Bespovratna pomoć EU je pomogla da se rekonstruiše pogon za preradu otpadnih voda u Subotici koji sada pušta čistu vodu u Palićko jezero. Mnoge divlje deponije su zatvorene jer je EU pomogla u izgradnji savremenih sistema za preradu otpada u Užicu, Sremskoj Mitrovici, Požarevcu i drugde. Građani Obrenovca i Beograda sada uživaju u čistijem vazduhu zahvaljujući filterima pepela koji su postavljeni u elektrani Nikola Tesla za koje je EU investirala 200 miliona evra.

Srbiji su potrebna dodatna sredstva i investicije da uspostavi neophodne administrativne strukture za primenu i sprovođenje zakona EU koji se tiču životne sredine, smanjenje zagađenosti vazduha koje uzrokuju industrija i saobraćaj, obezbeđivanje čiste pijaće vode iz česme za sve građane, povezivanje većeg broja domaćinstava na kanalizaciju i sisteme za preradu otpadnih voda, kao i za to skupljanje otpada i upravljanje otpadom pokrije celu zemlju.

Nastavićemo snažno da podržavamo Srbiju kako se bude približavala otvaranju pregovora o poglavlju 27. Finansijska sredstva koje EU izdvaja za životnu sredinu će biti sve veća, i ona će se značajno povećati nakon što Srbija pristupi Uniji. Razlog za to je što ne mogu sve neophodne investicije da se završe do datuma pristupanja. U prethodnim ciklusima proširenja, EU je odobravala prelazni period od sedam godina za takve investicije. Ti prelazni periodi takođe zavise od sposobnosti Srbije da predstavi pouzdan vremenski i finansijski plan koji će osigurati punu usaglašenost sa zakonima EU do datuma koji bude zajednički dogovoren.

Da rezimiram, poglavlje 27 donosi mnogo posla, ali i mnogo novih radnih mesta, mogućnosti za privredu i bolju i čistiju budućnost za Srbiju i njene građane.