Za borbu protiv klimatskih promena ključno je angažovanje svih građana kao i obrazovanje mladih koje prethodne generacije nisu imale, ocenjeno je na panel diskusiji i debatnom klubu pod nazivom „Klimatske promene i mladi, ko će biti brži?“, održanim 27. oktobra u Beogradu.

Na događaju koji je u okviru obeležavanja Evropske nedelje zelene diplomatije organzovao projekat „Puls Evrope – medijske posete EU“ u saradnji sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine učestvovali su predstavnici Delegacije EU, klimatolozi i predstavnici civilnog sektora, ali su glavni učesnici bili mladi – srednjoškolci iz nekoliko škola u Srbiji. Oni su učestvovali u debatnom klubu na temu (da li) mladi mogu da aktivno doprinesu borbi protiv klimatskih promena.

U prvom delu održana je panel diskusija. Programski menadžer Delegacije Evropske unije u Srbiji rekao je da smo svi odgovorni za stanje prirode i klimatske promene, uključujući pojačanu koncentraciju ugljen-dioksida i metana.

Avinjon je rekao da pre 30 godina ljudi nisu razumeli problem klimatskih promena, ali da je danas drugačija slika, jer postoje izveštaji naučnika, ekološke politike, zakoni u toj oblasti i želja da se ograniče klimatske promene i globalno zagrevanje.

Globalno zagrevanje možemo redukovati samo smanjenjem emisije ugljenika, metana i drugih štetnih gasova, što se može učiniti promenom načina života, ocenio je Avinjon.

Avinjon je podsetio da Srbija pokušava da usvoji Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do kraja godine, kako bi umanjila emisiju štetnih gasova u svim sektorima, napominjući da su neophodne promene u energetskom sektoru, naročito jer je Srbija zavisna od uglja „koji je najgori zagađivač“.

Meteorološkinja Irida Lazić podsetila je na već primetne efekte klimatskih promena, kao što su umanjena količina snega u Srbiji i globalno, povišenje nivoa vode, istorijski rekordi u visokim temperaturama i pojačane vremenske nepogode.

„U poslednjih deset godina se temperatura globalno podigla za 0,16 stepeni, dok se u regionu jugoistočne Evrope, u koji spada i Srbija, podigla za 0,3 stepena“, precizirala je Lazić. Ona je istakla da će, uz promenu klime, morati da se menjaju i navike ljudi, naročito u poljoprivredi, zbog sve učestalijih suša.

„Dvehiljaditih godina desila se jedna suša, sada se dešavaju dve suše na 10 godina, a za 50 godina će se dešavati osam suša na 10 godina u našem području, i to je najgori scenario“, predočila je Lazić. Ta brojka će ipak, kako je istakla, ostati na tri suše po dekadi, ako se Srbija bude pridržavala Pariskog klimatskog sporazuma.

„Zbog takvih pretnji od klimatskih promena, borba protiv njih neće moći da bude samo odgovornost građana, već će morati da se uključe i veliki biznisi koji od njih mogu da propadnu“, kazala je Lazić.

Predsednica organizacije Ambasadori održivog razvoja I životne sredine Aleksandra Mladenović ocenila je da je problem klimatski promena kao „vruć krompir“ ostavljen mlađim generacijama.

„Moja generacija već oseća, a tek će osećati za 20, 30 godina, efekte klimatskih promena, a oslanjamo se na decu koja ni kriva ni dužna moraju da preuzmu našu ulogu da urade ono što smo mi trebali makar da pokrenemo“, rekla je Mladenović.

Ona je napomenula da je za borbu protiv klimatskih promena ključno obrazovanje mladih, koje prethodne generacije nisu imale. „Mi pokušavamo kroz naš program Eko škola već deset godina, u koji je uključeno 150 obrazovnih ustanova, da vas mlade osnažimo dignete svoj glas i naterate generacije vaših roditelja i baka i deka da prestanu da rade to što rade, i da krenu i oni da malim koracima daju svoj doprinos“, poručila je Mladenović.

Posle panel diskusije održan je debatni klub između dve grupe srednjoškolaca u kome su učestvovali đaci iz Međunarodne škole u Beogradu, Sedme beogradske gimnazije i tri Eko škole – Srednje stručne škole “Dr Radivoj Uvalić” iz Bačke Palanke, Gimnazije “Bira Stanković” u Vranju i Srednje škole “Žikica Damnjanović” iz Smederevske Palanke.

Oni su ukrstili argument na temu da li mladi mogu da aktivno doprinesu borbi protiv klimatskih promena. Oba tima – i afirmativni i odrečni – dobila su pohvale žirija u kome su bili Irida Lazić, Milica Solunac sa portala Zelena Srbija i Nemanja Stevanović iz EU info centra.