Šta da radim kad me dete pita nešto elementarno, nešto što smo učili u osnovnoj školi, a svi smo zaboravili? Ja mu kažem: “Ne znam, sine, videćemo na Guglu.” Da li je to u redu?

Ovo pitanje postavila je Nataša Miljković, televizijska novinarka i majka jednog Lazara, a zasigurno ovu nedoumicu dele i drugi roditelji. Nataša je o svojim iskustvima u odgajanju sina govorila tokom jednog od vebinara iz ciklusa “Digitalni imunitet – od digitalne cucle – do digitalnog buntovnika”, namenjenog  učiteljima i roditeljima dece uzrasta od 7 do 11 godina.

Vebinar je održan u sredu, na Fejsbuk platformi EU u Srbiji, a osim Nataše Miljković učestvovali su i Saša Mirković, ekspert za medijsku pismenost na projektu Podrška medijskim reformama u Srbiji, Ana Mirković, psiholog i direktorka Instituta za digitalne komunikacije, dok je razgovor moderirao Dragan Ilić, novinar i psiholog.

Da, sasvim je u redu konsultovati internet, kao alat za dodatno istraživanje – odgovorili su jednoglasno psiholozi, Ana Mirković i Dragan Ilić.

Govornici su pokušali da odgovore na pitanje kako roditelj osnovca mlađih razreda može da se postavi prema digitalnom izazovu u životu svog deteta – i sa stručnih pozicija, i kroz lična iskustva kao roditelja.

“Kinci provode između tri i četiri sata na internetu, što je nedeljno ceo jedan dana, a stariji osnovci 40 sati nedeljno, što je puno radno vreme. Ranije 40 odsto klinaca ništa nije radilo za svoju edukaciju, to je bilo igranje igrica, gledanje videa… Sada se to promenilo, sada 100 posto dece koristi internet za edukaciju, a dodatno vreme investiraju, ne troše, za ove druge aktivnosti. Nije internet loš, već može biti loš način na koji ga korisitimo”, pojasnila je Ana Mirković, aludirajući i na novonastalu situaciju učenja od kuće usled virusa korona.

“Internet je fantastičan resurs za trivije, za dodatno istraživanje. Potrebno je da instruišemo decu u tom smeru, da tradicionalan vid učenja obogate, oplenmene, da istraže ono što je zanimljivo”, dodala je ona.

Saša Mirković skrenuo je pažnju na jedno istraživanje UNICEFA iz prošle godine, po kome 41% dece 9-10 godina ima otvoren profil na nekoj od društvenih mreža, dok u uzrastu od 11-12 taj procenat skače čak na 71. Nakon 12. godine, te brojke dalje drastično rastu.

“Govorimo o generaciji koju nazivamo digitalnim utrođenicima. Oni su samim dolaskom na svet dospeli u svet koji je digitalizovan. Teško razumeju ako negde nema interneta, wifi…  Neophodno je da u ovim uslovima dete provodi dosta vremena ispred ekrana, a znate da je dovoljan jedan klik da se sa jednog ekrana pređe na drugi. Morate da osmislite način kako da diskretno to nadgledate, kraičkom oka, poštujući autonomiju deteta i njegove godine”, rekao je on.

Ipak, Miljković je iznela stav da “malo ko od roditelja može da isprati sve u današnjem svetu u kome se radi mnogo”, ali i da “kao što u parku roditelj želi da zaštiti svoje dete, tako želi i u digitalnom svetu”.

Tako je Ana Mirković naglasila da je jednostavno potrebno da roditelj pokaže zainteresovanost za ono što je predmet interesovanja samog deteta. Tokom odrastanja njene dece, gledala je, kaže, iste jutjubere kao i oni, kako bi bila uključena u njihov svet.

“Postavim pitanje i pokažem da sam zainteresovana za temu. To je njima jako važno, da vide da je mama na istim frekvencama. Sad, da li ja razumem ili ne razumem…” priznala je ona.

“Otvorite ovolike uši i slušajte svoju decu. To što je nama bezveze… Pokušala sam da im pokažem svoje crtaće, ali nije uspelo, nije im se dopalo, jednostavno to je bilo naše vreme, ovo je drugo. Mene kao mamu interesuje da znaju da ako se nešto desi u tom svetu, ja sam adresa kojoj treba da se obratite”, posavetovala je roditelje.

Ona je iznela ideju da, dok za odrasle postoji podela na “stvaran” i digitalni svet, deca ne prave tu razliku. Zato, kaže ona, tradicionalni mediji, koji su bliski odraslima, trebalo bi da preuzmu ulogu u edukaciji roditelja.

Tokom vebinara govorilo se o različitim aspektima dece i roditelja na interentu: šta kada do deteta pomenutog uzrasta dođe pesma neprimerenog teksta ili pornografski sadržaj; da li je pametno da roditelji dele na društvenim mrežama slike dece; šta je digitalno nasilje, da li su roditeljske Viber grupe olakšale komunikaciju ili su samo opterećenje…

Ukoliko ste propustili da pogledate vebinar uživo, to možete učiniti na ovoj stranici, a naredni vebinari o digitalnim izazovima sa kojima se susreću nešto starija deca biće održani 23. septembra i 7. oktobra, takođe na Fejsbuk platformi EU u Srbiji.

Podsetimo, serijal vebinara „Digitalni imunitet – od digitalne cucle do digitalnog buntovnika” organizuje EU info centar u saradnji sa  Ministarstvo kulture i informisanja i EU projektom Podrška medijskim reformama. Ovim serijalom želimo da zajedno promišljamo kako sazrevaju mladi u digitalnom okruženju, da proširimo znanja i veštine medijske pismenosti roditelja kako bi mogli aktivno da učestvuju u digitalnom životu mlade populacije. Teme vebinara zasnovane su na Priručniku za medijsku pismenost za preduniverzitetsko obrazovanje namenjenom nastavnicima i stručnim saradnicima, koji priprema Ministarstvo kulture i informisanja sa EU projektom Podrška medijskim reformama.