Ove godine, 24. jula, Srpska fabrika stakla u Paraćinu proslavlja 115 godina od kada je proizvela prvu seriju staklenih proizvoda. Nakon mesec dana od kada su ugledali svetlost dana, avgusta 1908, paraćinsko staklo uvršteno je u ponudu jedne od najpoznatijih prodavnica za prodaju stakla u Beogradu, kod Maksima Flajšera i Majera. U svom trajanju duže od jednog veka, fabrika se suočavala sa mnogim izazovima, a dugačka istorija njenog postojanja predstavlja nasleđe koje čuva simboliku i vrednosti paraćinskog stakla od zaborava, kako za Paraćince tako i za nacionalni razvoj staklarstva.
Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije započeo je rad na istraživanju privrednog nasleđa Paraćina i pokrenuo projekat Digital Glass Serbia u okviru kog je napravljena inkluzivna veb platforma Kreativno staklo – svojevrsni digitalni muzej sećanja na razvoj srpskog stakla i živ alat za komunikaciju, stvaranje narativa o paraćinskom staklu i unapređenje znanja o kulturi upotrebe stakla. Poseban deo platforme je Vitrum u kome je obrađeno 187 predmeta, a ove godine biće dodato još 230 predmeta.
Dr Hristina Mikić, direktorka ovog instituta ističe da ovom inicijativom želi da oda počast svim generacijama koje su učestvovale u razvoju staklarstva u Paraćinu i da podstakne inovacije inspirisane njegovom tradicijom.
„Kulturno nasleđe je danas narativna i društvena infrastruktura za celokupni razvoj, a naročito kreativnog sektora. Neka vrsta baze znanja za bolje razumevanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti u kojoj savremeno stvaralaštvo i kreativno preduzetništvo mogu naći inspiraciju, resurse za novo čitanje i interpretaciju nasleđa. Bez odgovornog društva prema kulturnom nasleđu, nema održive privrede, obrazovanja i nauke.“
Paraćinske fabrike bile su poznate po konceptu kadrovske politike zasnovane na principu „nasleđivanja generacija“, koji se pokazao uglavnom kao uspešan. Nije redak slučaj da su se porodice po nekoliko generacija bavile određenim poslovima i davale štofare, bombonare, staklare i cementareTako se stvarao drugačiji odnos zaposlenih prema fabrikama i njihovoj poslovnoj filozofiji, izazovima poslovanja, ali i uspesima. Zaposleni su ih doživljavali kao svoju drugu porodicu.
Cilj ove inicijative je društvena revitalizacija zajednice, i stvaranje nove ekonomske mogućnosti kroz kreativno preduzetništvo. „Mi želimo kroz našu inicijativu u oblasti nasleđa staklarstva, da pokažemo koja je moć kulturnog nasleđa u društvenoj i ekonomskoj transformaciji malih sredina, kako kulturno nasleđe može biti i tradicija koja se čuva i inspiracija za budućnost“, ističe Mikić.
U partnerstvu sa Zavičajnim muzejom Paraćina, nastala je i izložba o privredi Paraćina, multimedijalna knjiga i in situ digitalne rekonstrukcije predratne arhitekture Paraćina. Izložba je putovala po Srbiji, i zahvaljujući tome mnogi drugi muzeji preuzeli su ovaj model ili njegove komponente i razvili slične projekte u Leskovcu, Vrnjačkoj Banji, Knjaževcu i drugim gradovima u Srbiji, što je institut ohrabrilo da nastavi sa razvojem alata za preventivnu zaštitu industrijskog nasleđa i njegovu prezentaciju.
Deo ovog projekta je i Creative Glass LAB koji se održava u Paraćinu i koji je domaćin dizajnerima i umetnicima koji sa starim majstorima i lokalnom zajednicom rade na očuvanju nematerijalnog nasleđa staklarstva, s ciljem preraste u produkcijski hub za ručnu izradu stakla zasnovan na principima ekonomske održivosti nasleđa. Kreativno staklo Srbije može se sažeti u sloganu „od digitalizacije do revitalizacije“, jer samo tako ćemo ovo nasleđe sačuvati za buduće generacije, ne samo kao deo muzejskih vitrina, već kao tradiciju koja opstaje i traje u savremenom životu.
Foto: Kreativno staklo
