Evropski pokret održao je radni doručak na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu povodom predstavljanja Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji. O Izveštaju kao glavnoj temi, između ostalih, govorili su izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević  i potpredsednik Evropskog pokreta Aleksandar Simurdić.

Učesnici diskusije složili su se da je Srbija oštrije ocenjena nego prethodnih godina i to posebno u delu koji se tiče medijske strategije i slobode govora.

„Poglavlja koja mogu da zakoče čitav proces pristupanja Srbije EU jesu 23, 24 i 35, ali je zapravo ključno da se dešava transformacija onih pitanja od kojih zavisi kvalitet našeg svakodnevnog života, a gde je izveštaj pokazao da situacija stagnira. To su poglavlja koja se tiču vladavine prava, institucija, slobode govora, nepostojanje parlamentarne rasprave i na tome treba raditi“, izjavio je Simurdić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici predao je Godišnji izveštaj premijerki Republike Srbije Ani Brnabić krajem maja.

Iako su, u radnoj grupi za izradu medijske strategije, učestvovali i predstavnici Saveta Evrope, nacrt koji je Vlada poslala u Brisel razlikuje se od radne verzije u kojoj je Savet učestvovao. Tanja Miščević kaže da odgovornost nije na Vladi.

„Izveštaj se razlikuje zato što je jako puno komentara stiglo od medijskih udruženja, a sada ćemo čuti da li su izmene na koje je uticalo civilno društvo u skladu sa standardima Evropske unije“, objašnjava Miščević.

Sagovornici su se složili, da je potrebna suštinska transformacija društva, te da treba krenuti od srednjeg i lokalnog nivoa. Pored toga, regionalna saradnja i pomirenje glavne su tačke na kojima Srbija treba da radi na putu priključenja EU. Budućnost Zapadnog Balkana je u međusobnoj saradnji i povezivanju da bi se zaustavili izrazito negativni demografski trendovi.

„Treba razviti svest pre svega političkih elita da omiljenu kartu nacionalizma, korišćenu u cilju prikupljanja dnevno političkih poena, treba ostaviti po strani kako bismo svi zajedno pokazali konstruktivnost i konačno u Briselu našli za stolom a ne na stolu“, zaključuje Simurdić.