Evropska komisija je obratila pažnju na saopštenje Gazproma, OMV-a, Šela i E.ON-a, koji razmatraju izgradnju dva dodatna produžetka gasovoda Severni tok, koji bi povećali kapacitet gasovoda za 55 milijardi kubnih metara godišnje. Osim toga, Gazprom je u januaru 2015. najavio izgradnju Turskog toka, čime bi se kapacitet gasovoda koji snabdeva Tursku, a preko Turske i Evropu, povećao za 47 milijardi kubnih metara.

Energetska bezbednost je i dalje prioritet Energetske zajednice. Kako je navedeno u okvirnoj strategiji Energetske zajednice, energetska diversifikacija je od presudnog značaja za postizanje sigurnog i fleksibilnog dotoka gasa preduzećima i građanima EU. Evropska unija je u ovom smislu naročito posvećena diversifikaciji zemalja koje dobavljaju gas i ugovornih strana, te diversifikaciji gasnih puteva.

Da bi postigla ovaj cilj, Komisija je posvećena unapređenju gasne povezanosti i konkurentnosti tržišta gasa u Evropi i to kroz projekte poput Južnog gasnog koridora, uspostavljanja čvorišta tečnog gasa u Sredozemlju pri čemu je tečni prirodni gas u samom središtu ove strategije. Treba podsetiti da se rad u ovom cilju obavlja i u okviru grupe CESEC-a na visokom nivou te u okviru strategija za skladištenje tečnog prirodnog gasa.

EU u ovom trenutku uvozi oko trećinu gasa iz Rusije, od čega otprilike polovina prolazi kroz Ukrajinu. I dok se očekuje smanjenje evropske proizvodnje u narednoj dekadi, isorišćenost postojećeg kapaciteta uvoza iz Rusije beleži oko 57 odsto. Ovo pokazuje da aktuelne trase od Rusije do EU, uključujući one preko Ukrajine, uveliko prevazilaze potrebe EU za trenutnim i budućim snabdevanjem gasa.

Evropska komisija podseća da novi gasovodi moraju biti izgrađeni u skladu sa zakonodavstvom EU. Komisija će zato pomno pratiti primenu zakona EU, naročito onih u oblasti energetike, unutrašnjeg tržišta i konkurencije.

Evropska komisija još jednom ponavlja da je Ukrajina zahvaljući svom položaju jedna od najsigurnijih zemalja tranzita pri čemu je i ekonomska ruta za snabdevanje Evrope. U ovom smislu, EU aktivno podržava napore ukrajinske vlade i Naftogasa da Ukrajina ovaj položaj zadrži i u budućnosti, konkretno kroz reforme koje Ukrajina trenutno sprovodi kako bi obezbedila potpuno poštovanje pravnih tekovina EU, odnosno obaveza koje je preuzela članstvom u Energetskoj zajednici.

EU stoga veruje da je u interesu svih strana da Ukrajina i dalje zadrži položaj značajne zemlje tranzita.

Evropska komisija ne promoviše gasovod Istični prsten

Komisija je posvećena diversifikaciji snabdevanja gasom Srbije preko, između ostalog, gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, koji istovremeno predstavlja projekat od zajedničkog te projekat od interesa za Energetsku zajednicu. U tom smislu, Komisija promoviše Plan gasnog povezivanja Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC) u kom Srbija aktivno učestvuje.
U okviru inicijative CESEC, predložen je i projekat „Istočni prsten”. Projekat je, međutim, povučen, te samim tim ni Komisija ne učestvuje u njegovoj promociji.