Glavni zaključci
Lideri EU su postigli dogovor o paketu za oporavak i budžetu za period od 2021. do 2027. koji će EU pomoći da se oporavi nakon pandemije i koji će podupreti investicije u oblasti zelene i digitalne tranzicije.
„Postigli smo dogovor o paketu za oporavak i evropskom budžetu. Ovo su, naravno, bili teški pregovori u veoma teškom periodu za sve Evropljane. Maratonski pregovori su završeni sa uspehom za svih 27 država članica, a naročito za narod. Ovo je dobar dogovor. Ovo je snažan dogovor. I što je najvažnije, ovo je pravi dogovor za Evropu u ovom trenutku.“
Predsednik Mišel na konferenciji za štampu Evropskog saveta
Socio-ekonomske posledice krize izazvanom kovidom 19 zahtevaju zajednički i do sada nezapamćeni napor na nivou EU kako bi se podstakli oporavak i otpornost ekonomija država članica.
Da bi se postigli željeni rezultati, kao i da bi ti rezultati bili održivi, napori za oporavak moraju biti tradicionalno povezani sa MMF-om koji oblikuje budžetsku politiku EU od 1988. i nudi dugoročnu perspektivu.
Lideri EU su postigli dogovor o sveobuhvatnom paketu vrednom 1.824.3 milijarde evra koji objedinjuje višegodišnji finansijski okvir (VFO) i vanredne napore za oporavak u okviru instrumenta Next Generation EU (NGEU).
Dugoročni budžet
Novi VFO pokriva period od sedam godina između 2021. i 2017. Ovaj okvir, osnažen instrumentom NGEU, biće osnovni instrument za sprovođenje paketa za oporavak kako bi se otklonile socio-ekonomske posledice pandemije kovida 19.
Vrednost VOF-a od 1.074.3 milijarde omogući će EU da ostvari svoje dugoročne ciljeve i očuva celokupni kapacitet plana za oporavak. Ovaj predlog je u velikoj meri zasnovan na predlogu predsednika Mišela iz februara, koji je nastao kao rezultat dvogodišnje diskusije između država članica.
Višegodišnji finansijski okvir će pokriti sledeće oblasti:
- Jedinstveno tržište, inovacije i digitalizacija
- Kohezija, otpornost i vrednosti
- Prirodni resursi i životna sredina
- Migracije i upravljanje granicama
- Bezbednost i odbrana
- Susedstvo i svet
- Evropska javna uprava
Korekcije paušalnih iznosa
Korekcijama paušalnih iznosa biće smanjen godišnji doprinos na osnovu BDP-a Danske, Nemačke, Holandije, Austrije i Švedske.
Fond za oporavak
Fond za oporavak će posredstvom instrumenta NGEU obezbediti Uniji neophodna sredstva za rešavanje izazova vezanih za pandemiju kovida 19. U okviru sporazuma, Komisija će moći da pozajmi do 750 milijardi evra na tržištima. Ova sredstva će biti iskorišćena za paralelne zajmove i za troškove u okviru programa koji pripadaju višegodišnjem finansijskom okviru. Sredstva prikupljena na finansijskim tržištima će biti vraćena do 2058.
Iznosi dostupni u okviru instrumenta NGEU će biti raspodeljeni na sedam programa:
Instrument za oporavak i otpornost (RRF), ReactEU, Horizont Evropa, InvestEU, Ruralni razvoj, Fond za pravednu tranziciju i RescEU.
Zajmovi i bespovratna pomoć
390 milijarde evra iz paketa će biti dodeljeno u vidu bespovratne pomoći državama članicama dok će 360 milijardi evra biti isplaćeno u vidu zajmova.
Izdvajanja iz Instrumenta za oporavak i otpornost (RRF)
Sprovođenjem plana će se osigurati da novac ode u one zemlje i sektore koji su pretrpeli najveći udarac krize: 70 odsto bespovratnih sredstava iz Instrumenta za oporavak i otpornost će biti dodeljeno tokom 2021. i 2022, dok će preostalih 30 odsto biti dodeljeno 2023.
Pojedinačna izdvajanja iz RRF-a za period 2021-2022. će biti definisana u skladu sa Komisijinim kriterijumima za dodelu sredstava, imajući u vidu životni standard, veličinu i nivoe nezaposlenosti pojedinačnih država članica.
Kada su u pitanju izdvajanja za 2023, kriterijum nezaposlenosti će biti zamenjen padom BDP-a u prethodne dve godine.
Upravljanje i uslovljenost
U skladu sa načelima dobrog upravljanja, države članice će pripremiti nacionalne planove za oporavak i otpornost za period od 2021. do 2023. Ovi planovi moraju biti dosledni konkretnim preporukama za svaku od zemalja pojedinačno i moraju ići u prilog ostvarivanju ciljeva zelene i digitalne tranzicije. Konkretno, planovi moraju podstaći rast i zapošljavanje te ojačati „ekonomsku i društvenu otpornost“ zemalja EU. Revizija planova će biti sprovedena 2022. Ocenu planova će odobriti Savet glasanjem po principu kvalifikovane većine, a na predlog Komisije.
Isplata bespovratne pomoći će biti moguća samo ukoliko se ostvare dogovoreni ciljevi i ključne etape iz planova za oporavak i otpornost.
Ukoliko jedna ili više članica proceni da postoje ozbiljna odstupanja od zadovoljavajućeg nivoa ispunjenosti i relevantnih ciljeva i ključnih etapa, one od predsednika Evropskog saveta mogu zatražiti da to pitanje uputi narednom Evropskom savetu.
Klimatski ciljevi
30 odsto ukupnih troškova u okviru VFO-a i instrumenta NGEU će biti usmereno na projekte vezane za ostvarivanje klimatskih ciljeva. Rashodi u okviru VFO-a i instrumenta NGEU će biti usklađeni sa ciljevima ostvarivanja klimatske neutralnosti EU do 2050, klimatskim ciljevima EU do 2030. i Sporazumom iz Pariza.
Vladavina prava
Finansijski interesi Unije će biti zaštićeni u skladu sa opštim načelima sadržanim u Ugovorima Unije, konkretno u pogledu vrednosti iz Člana 2 Ugovora o Evropskoj uniji. Evropski savet takođe ističe značaj poštovanja vladavine prava. Na osnovu ovoga će biti uveden režim uslovljenosti u cilju zaštite budžeta i instrumenta NGEU.
Sopstvena sredstva
Lideri EU su se dogovorili da će za EU obezbediti nova sredstva kako bi se otplatila sredstva prikupljena u okviru instrumenta NGEU. Postignut je dogovor o novoj dažbini na plastiku koja će biti uvedena 2021. Očekuje se da Komisija iste godine iznese predlog za uvođenje mere za prilagođavanje emisija ugljenika i digitalnog nameta koji će biti uvedeni krajem 2022.
U tom smislu će Komisija podneti predlog o revidiranom sistemu trgovine emisijama i možda ga proširiti na vazduhoplovstvo i pomorski sektor. Moguće je i uvođenje drugih sopstvenih sredstava, poput poreza na finansijske transakcije.
Prihodi od novih sopstvenih sredstava uvedenih nakon 2021. biće upotrebljeni za prevremenu otplatu zaduživanja u okviru instrumenta NGEU.
Biće uspostavljene rezerve za Bregzit u vrednosti od pet milijardi evra kako bi se podržale države članice i sektori koji su najviše pogođeni.
Kontekst
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je 10. jula izneo predlog za VOF i paketa za oporavak.
„Naši ciljevi u smislu oporavka su sublimirani u tri reči: konvergencija, otpornost i transformacija. Ovo konkretno znači popravka štete prouzrokovane kovidom 19, reforma naših privreda i preoblikovanje naših društava“, izjavio je.
Nakon bilateralnih razgovora sa liderima EU, predsednik Mišel je utvrdio šest „gradivnih elemenata“ neophodnih za postizanje dogovora.
Lideri EU su 19. juna putem video konferencije razmenili stavove o predlogu za novi plan za oporavak i VFO za period od 2021. do 2027. koji je Evropska komisija predstavila 27. maja 2020.
Nakon sastanka, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je započeo političke pregovore sa liderima EU.
Evropski savet je 23. aprila 2020. odlučio da radi na uspostavljanju fonda za oporavak kao odgovor na krizu izazvanu kovidom 19. Lideri su od Evropske komisije zatražili da hitno izradi predlog te da razjasni vezu između fonda za oporavak i dugoročnog budžeta EU.
