„Evropa je zbog svoje sve starije populacije suočena sa krizom zdravstvenog sistema. Pojačanom upotrebom digitalnih tehnologija možemo sniziti cene, vratiti pacijentima kontrolu, učiniti zdravstvo delotvornijim i pomoći građanima Evrope da znatno duže budu aktivni članovi društva. Moramo da pratimo ritam!” – Neli Kroes.
Kakva je dijagnoza?
Prema rezultatima dva istraživanja koja su sprovedena u bolnicama za akutnu negu (bolnice namenjene kratkotrajnom zdravstvenom tretmanu, operativnom lečenju i nezi) i među lekarima opšte prakse u Evropi, upotreba e-zdravstva je sve učestalija – 2013. godine 60% lekara opšte prakse koristilo je alate e-zdravstva, što predstavlja povećanje od 50% u odnosu na 2007. godinu. Međutim, potrebno je učiniti mnogo više.
Prema ovim istraživanjima države u kojima je upotreba e-zdravstva u bolnicama najzastupljenija su Danska (66%), Estonija (63%), Švedska i Finska (obe po 62%). Kompletni profili država dostupni su ovde.
Elektronsko zdravstvo se i dalje uglavnom koristi za tradicionalno beleženje i pisanje izveštaja, a ne u kliničke svrhe, kao što je održavanje konsultacija putem interneta (samo 10% lekara opšte prakse održava konsultacije posredstvom interneta). Kada je reč o digitalizaciji zdravstvene dokumentacije, na vodećem mestu nalazi se Holandija u kojoj je digitalizovano 83,2% dokumentacije, a slede je Danska (80,6%) i Velika Britanija (80,5%).
Međutim, samo devet odsto bolnica u Evropi omogućava pacijentima pristup sopstvenoj zdravstvenoj dokumentaciji putem interneta, a većina njih dozvoljava samo delimičan pristup.
Pri prelazu na e-zdravstvo bolnice i lekari opšte prakse suočavaju se s brojnim preprekama, od nedostatka interoperabilnosti do nedostatka regulatornog okvira i resursa.
„Potrebno je hitno promeniti način razmišljanja u zdravstvenom sektoru. To što 60% lekara opšte prakse koristi e-zdravstvo pokazuje da se ta metoda oprezno ispituje, a trebalo bi je masovno primenjivati, poput vakcinisanja! Samo devet odsto bolnica u Evropi dopušta pacijentima pristup digitalnoj dokumentaciji? Ma dajte! Želim da se upravna tela, tehnološki inovatori, osiguravajuća društva, kompanije koje proizvode farmaceutske proizvode i bolnice udruže i stvore inovativni i održivi zdravstveni sistem koji će pacijentima omogućiti bolju kontrolu i koji će biti transparentniji”, kaže potpredsednica Evropske komisije, @NeliKroesEU.
Komesar za zdravlje Tonio Borg dodaje: „Rešenja e-zdravstva mogu omogućiti bolju negu pacijentima i povećanu efikasnot zdravstvenih sistema. Istraživanja pokazuju da neke države članice predvode u upotrebi elektronskih recepata i elektronske dokumentacije za pacijente kao i da one mogu poslužiti kao inspiracija drugima. Od svih država članica očekujem da prihvate potencijale rešenja e-zdravstva i u tom pogledu sarađuju sa EU Mrežom e-zdravstva.”
Zašto se toliko čeka?
Na pitanje zašto se usluge e-zdravstva ne koriste u većoj meri, lekari opšte prakse su kao razloge navodili nedostatak naknade (79%), nedovoljan nivo informatičkih veština (72%), nedostatak interoperabilnosti sistema (73%) i nedostatak regulatornog okvira o poverljivosti i privatnosti komunikacije elektronskom poštom između lekara i pacijenta (71%).
Istraživanje je merilo upotrebu digitalnih alata i usluga u zdravstvu: upotrebu elektronske zdravstvene dokumentacije i pristup, pružanje zdravstvenih usluga uz pomoć telekomunikacionih tehnologija, razmenu informacija između zdravstvenih radnika itd. Kada bi se primenjivale u potpunosti ove usluge bi pacijentima pružale više informacija i omogućile bi im aktivnije učešće u sopstvenoj zdravstvenoj zaštiti, bolji pristup zdravstvenim savetima i lečenju, a mogle bi da povećaju i efikasnost zdravstvenih sistema.
Alati e-zdravstva obuhvataju (a) elektronsku zdravstvenu dokumentaciju – EHR, (b) razmenu zdravstvenih informacija – HIE, (c) pružanje zdravstvenih usluga pomoću telekomunikacionih tehnologija i (d) ličnu zdravstvenu dokumentaciju.
Razmena zdravstvenih informacija
U EU 48 odsto bolnica elektronski deli neke zdravstvene informacije sa lekarima opšte prakse, a 70% bolnica u EU deli informacije sa onima koji pružaju zdravstvenu negu van njihove organizacije. Najbolje rezultate imaju Danska, Estonija, Luksemburg, Holandija i Švedska (100% njihovih bolnica za akutnu negu u određenoj meri primenjuje razmenu zdravstvenih informacija).
Lekari opšte prakse koriste e-recepte (32%) i komuniciraju elektronskom poštom sa pacijentima (35%) samo u ograničenoj meri. Tri države u kojima lekari najviše prepisuju recepte elektronskim putem su Estonija (100%), Hrvatska (99%) i Švedska (97%), dok u komunikaciji elektronskom poštom vode Danska (100%), Estonija (70%) i Italija (62%).
Manje od osam odsto bolnica u EU elektronski deli zdravstvene informacije sa pružaocima zdravstvene nege koji se nalaze u drugim državama EU.
Telezdravstvo
Samo devet odsto bolnica pacijentima nudi mogućnost daljinskog nadzora, čija bi upotreba smanjila potrebu za boravkom u bolnici i ujedno povećala sigurnost samostalnog života. Manje od 10% lekara opšte prakse održava konsultacije sa pacijentima posredstvom interneta, a manje od 16% lekara se na ovaj način savetuje s drugim doktorima specijalistima.
Korisni linkovi
Uporedna analiza primene usluga e-zdravstva u bolnicama (2012. – 2013.)
Uporedna analiza primene e-zdravstva među lekarima opšte prakse (2013.)
e-zdravstvo u Planu digitalizacije
Evropsko partnerstvo za inovacije za aktivno i zdravo starenje
Blog Neli Kroes o promenama u zdravstvu od januara 2014.
e-zdravstvo na Tviteru
