Kada se Marko Filipović pridružio Elektroprivredi Srbije (EPS) 2012. godine, kao jedan od 110 najboljih studenata mašinstva u zemlji, rekonstrukcija Vlasinskih hidroelektrana je već neko vreme bila tema razgovora. Hidroenergetski sistem, sastavljen od četiri kaskadne elektrane izgrađene neposredno posle Drugog svetskog rata, radio je više od 70 godina bez značajnih unapređenja. To je jedan od najstarijih elektroenergetskih sistema u Srbiji, čija tehnologija i infrastruktura pokazuju svoju starost.
Danas je, međutim, ta rekonstrukcija o kojoj se dugo pričalo konačno na pomolu, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske unije (EU). Projekat, čiji se početak očekuje na proleće 2025. godine, udahnuće novi život kritičnom delu energetske infrastrukture Srbije.
default
„Ovaj projekat se dugo čekao,“ objašnjava Marko i napominje da je EPS godinama imao brojne druge prioritete. To je odložilo rekonstrukciju Vlasinskih HE. „Samo redovnim održavanjem i remontom uspeli smo da održimo postrojenje u funkciji. Ali ovo je postalo sve teže, skuplje i dugotrajnije. Kompanija je stoga shvatila da bi bilo efikasnije uložiti sredstva u kompletnu rekonstrukciju i novu opremu.“
Hidroenergetski sistem Vlasina izgrađen je između 1946. i 1949. godine. Sam sistem je inženjersko čudo, sa dva veštačka jezera, Vlasina i Lisina, povezana sa blizu 60 kilometara kanala i tunela, koji snabdevaju postrojenja vodom. Najimpresivniji aspekt je njegova lokacija: jedno od postrojenja je izgrađeno unutar planine, a Vlasinsko jezero se nalazi na više od 1.200 metara nadmorske visine.
Kada je gradnja počela, to je bio monumentalan napor. Preko 15.000 radnika, uključujući lokalnu omladinu i poljoprivrednike, neumorno je radilo na završetku projekta za samo tri godine. Rezultat je bio sistem koji je mogao da snabdeva oko 60.000 domaćinstava. Međutim, posle više od sedam decenija rada, jasno je da je došlo vreme za modernizaciju.
Revitalizacija će biti finansirana sa 67 miliona evra kredita EBRD-a i 16,1 miliona evra invesiticionog granta Evropske unije, obezbeđenim kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).
„Investicioni projekat će se fokusirati na zamenu osnovne opreme: zamenićemo sve turbine, generatore, primarnu i sekundarnu hidromehaničku opremu. Kada bude instalirana, ova nova oprema će obezbediti da četiri hidroelektrane mogu da rade punim kapacitetom, bez trenutno često potrebnih popravki. To će rezultirati mnogo uravnoteženijom i stabilnijom elektroenergetskom mrežom i omogućiti blago povećanje proizvodnih kapaciteta,“ objašnjava Marko.
Ovo su samo neke od neposrednih prednosti. U širem smislu, projekat doprinosi naporima Srbije da ojača svoje kapacitete za obnoljivu energiju i preusmerava proizvodnju energije na čistije izvore. Ugalj i dalje dominira energetskim pejzažom Srbije, čineći oko 60 odsto proizvodnje električne energije u zemlji. Hidroenergija, međutim, obezbeđuje skoro 30 odsto energije u zemlji, a sa svim postojećim postrojenjima izgrađenim pre više decenija, EPS se suočava sa gorućim izazovom da modernizuje i produži životni vek ovih postrojenja.
„Revitalizacija ovih postrojenja je ključna za energetsku budućnost zemlje“, kaže Jovan Ilić, rukovodilac sektora za održavanje i naknadna ulaganja u hidro i obnovljive izvore energije u EPS-u. „HE sistem Vlasina je prioritet kao najstarije postrojenje ovog tipa, ali postoje planovi za modernizaciju i drugih postrojenja. Intenzivirali smo rad u ovoj oblasti i nadamo se da ćemo u narednim godinama videti još sličnih investicija. Predstoji rekonstrukcija HE Bistrica i Potpeć, kao i Đerdap 2. Takođe, budući projekti rekonstrukcije obuhvatiće i ostale hidroelektrane EPS-a Uvac, Kokin Brod i Pirot.“
Ali, energetski pejzaž Srbije se razvija izvan hidroelektrana. Dok zemlja pravi važne korake u modernizaciji postojećih hidroelektrana, suočava se sa ograničenim kapacitetom za dalje širenje u ovoj oblasti. Zbog toga je poslednjih godina zemlja počela da se fokusira na povećanje svog udela povremenih obnovljivih izvora energije poput vetra i solarne energije, koji trenutno čine manje od samo 3 procenta energetskog miksa zemlje.
U tom smislu, Srbija aktivno radi na povećanju povezanih investicija, uz podršku EBRD, EU i drugih donatora. Od 2020. godine EBRD radi sa srpskim vlastima i zainteresovanim stranama iz industrije na razvoju aukcija obnovljivih izvora energije kroz značajan program tehničke pomoći koji finansira Švajcarski državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO).
Nakon uspeha prve aukcije, druga je najavljena ranije u novembru ove godine. Ovaj potez pokazuje posvećenost zemlje proširenju svog sektora obnovljive energije i privlačenju neophodnih investicija kako bi ispunila svoje ambicije u pogledu čiste energije.
Iako je put koji je pred nama pun izazova, ambiciozni plan Srbije da modernizuje svoj hidroenergetski sektor i dalje ulaže u solarnu energiju i vetar, odražava jasnu posvećenost čistijoj i održivijoj energetskoj budućnosti.
Sa Markom i njegovim kolegama u EPS-u, koji predvode akciju, revitalizacija hidroenergetskog sistema Vlasina predstavlja ne samo unapređenje stare infrastrukture, već i ključni momenat u energetskoj transformaciji Srbije.
Evropska unija je najveći donator Srbije u oblasti energetike, u koju je investirala preko milijardu evra bespovratnih sredstava od 2000. godine. EU u Srbiji finansira projekte čiji je cilj sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora energije, liberalizacija tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti.
