U Velikom Gradištu na severoistoku Srbije živi oko 17.000 ljudi. Skoro isti broj ljudi iz ove male opštine živi u inostranstvu, uglavnom u Austriji i Italiji, gde su otišli u potrazi za boljim poslom.
Glavne privredne grane u Velikom Gradištu su turizam i ribarstvo. Ovo mesto je veoma živo tokom leta, kada veliki broj turista i emigranata posećuje obližnje Srebrno jezero. Zimi je, s druge strane, poprilično mirno.
No, Veliko Gradište je nedavno prošlo kroz veliku promenu. Rekonstrukcijom uličnog osvetljenja, ova opština je postigla veću energetsku efikasnost i velike uštede kada su u pitanju troškovi.
Srećni građani
„Jedan od najvećih izazova za male opštine kao što je naša je mali budžet“, objašnjava Aleksandar Ignjatijević, opštinski menadžer za energetiku. „U poređenju sa obližnjim opštinama sa jačom industrijom i većim brojem stanovnika, naš budžet za razvoj i investicije je ograničen.“
Stoga je ideja da Veliko Gradište može da ostvari značajne uštede u potrošnji električne energije kroz rekonstrukciju sistema uličnog osvetljenja dočekana s dobrodošlicom.
Prijava za Regionalni program energetske efikasnosti EBRD-a je bila uspešna zahvaljujući čemu je opština prošlog leta instalirala novo ulično osvetljenje uz podršku izvođača radova koji je odabran na javnom tenderu.
Izvođač radova i opština su oformili javno-privatno partnerstvo, zahvaljujući čemu je projekat izveden bez inicijalnih troškova i uz podršku iskusnog investitora.
Mesečni troškovi opštine za struju su smanjeni sa 6.400 na 1.800 evra. Godišnja potrošnja je pre instalacije novog sistema iznosila 950.000 kWh, dok sada iznosi samo 260.000 kWh.
„Ovaj projekat je doneo višestruke prednosti“, kaže Ignjatijević. „Tri i po puta manje troškove, bolji kvalitet uličnog osvetljenja, pouzdaniji i efikasniji sistem, finansiranje projekta kroz uštede i, konačno, srećne građane.“
Obični ljudi takođe uočavaju razliku. „Novo ulično osvetljenje je stvarno dobro; bolje se vidi i veoma je korisno, naročito u zimskim mesecima”, objašnjava penzioner Žarko Živanović.
Energetski standardi EU na Zapadnom Balkanu
Regionalni program energetske efikasnosti pruža podršku zemljama Zapadnog Balkana da unaprede energetsku efikasnost i približe se standardima EU. Program EBRD-a, koji finansira Evropska unija, a koji se sprovodi u saradnji sa Sekretarijatom Energtske zajednice, služi kao platforma za dijalog o politici i finansiranje, bilo kroz kredite ili direktna sredstva namenjena opštinama.
Projekti uličnog osvetljenja u Srbiji će naredne godine biti pokrenuti u preko 30 opština, uglavnom po modelu javno-privatnog partnerstva, što će za većinu opština biti novo iskustvo.
Kako do veće energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu
Zapadni Balkan se i dalje u velikoj meri oslanja na zastarele elektrane na ugalj i beleži visok nivo zagađenja. Emisija ugljenika po jedinici BDP-a na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Srbiji je više od šest puta veća od proseka EU; Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je proglasila Skoplje za najzagađeniju prestonicu u Evropi.
Ovo se takođe odražava na lokalne zdravstvene sisteme. Prema SZO, broj smrti koje su posledica zagađenja vazduha u Evropi je najviši na Zapadnom Balkanu i istočnoj Evropi.
Violeta Kogalničeanu, šef Odeljenja za infrastrukturu i energetsku efikasnost pri Sekretarijatu Energetske zajednice, uverena je da postoji potreba da se energetska efikasnost u regionu unapredi.
„Višestruke prednosti koje bi donela energetska efikasnost su očigledne: niži računi za energiju, smanjena emisija ugljendioksida, bolje zagrevanje i osvetljenje u školama, bolnicama, domovima, te nova radna mesta i ekonomska stabilnost. Zemlje Zapadnog Balkana treba da iskoriste priliku koju nudi ovaj program i da ulažu u energetsku efikasnost kako bi ostvarile sve pomenute prednosti,“ izjavila je.
EU je jedan od najvećih zagovarača unapređenja energetske efikasnosti na Balkanu.
„Srbija se članstvom u Energetskoj zajednici već opredelila za usvajanje pravila i standarda EU u domenu energetske efikasnosti. EU, međunarodne finansijske institucije i drugi donatori su dali značajan doprinos kako bi namensko finansiranje za energetsku efikasnost učinili dostupnim i pristupačnim građanima Srbije“, rekao je ambasador Evropske unije u Srbiji, Sem Fabrici.
EU je od 2007. do 2016. opredelila preko 152 miliona evra bespovratnih sredstava kako bi podržala investicije u energetsku efikasnost vredne više od 760 miliona evra u zemljama koje su u procesu pristupanja.
Zahvaljujući ovim investicijama, emisije ugljendioksida u regionu će biti smanjene za milion tona godišnje, što je jednako količini izduvnih gasova koje automobili u Crnoj Gori emituju za više od godinu dana.
