Saradnja i kooridinisano delovanje svih institucija u okviru sistema integrisanog upravljanja granicom najsnažniji je put ka punoj sigurnosti naših granica, bezbednosti građana i neometanom prometu putnika i roba, ocenjeno je danas na okruglom stolu koji je bio posvećen sistemu integrisanog upravljanja granicom i uspostavljanju čvršće saradnje institucija koje čine ovaj sistem.
Učesnici okruglog stola koji je održan u Beogradu složili su se da je u savremenom svetu, u kome je pojačano kretanje ljudi, robe i kapitala, efikasna kontrola na granicama izuzetno značajna za suzbijanje različitih oblika međunarodnog krijumčarenja.
„U svetlu nove politike EU o integrisanom upravljanju granicom, Strategija definiše novi koncept integrisanog upravljanja granicom i Republika Srbija je jedna od prvih zemalja izvan EU koja je svoju strategiju uskladila sa novim konceptom. Koordinacija institucija koje čine sistem integrisanog upravljanja granicom na strateškom nivou pomaže da se izbegnu nedoslednosti u politici – saradnja među agencijama treba da dovede do efikasnijih tokova posla, skraćenog vremena obrade i većih stopa otkrivanja nezakonitih prekograničnih aktivnosti kao što su neregularne migracije i krijumčarenje roba i životinja“, istakla je Brigite Kuhar iz Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Strategija integrisanog upravljanja granicom pripremljena je uz podršku Evropske unije, kroz projekat „EU podrška efikasnom upravljanju granicom“.
„Nosioci aktivnosti integrisanog upravljanja granicom su utvrđeni Strategijom, a to su Uprava granične policije, Uprava carina, Granična fitosanitarna i Granična veterinarska inspekcija. Saradnja i koordinisano delovanje ovih institucija čini da naše granice budu sigurne, građani bezbedni, a da se promet putnika i roba nesmetano odvija“, rekao je Saša Arsenijević, pomoćnik načelnika Uprave granične policije.
Novom strategijom Srbija pokazuje da je pouzdan partner EU u kontroli njenih granica i bezbednosti u regionu.
“Nova Strategija integrisanog upravljanja granicom omogućava stvaranje balansa između otvorenih i kontrolisanih granica, odnosno kreiranje okruženja koje omogućava da se promet robe i putnika odvija brže, jeftinije, kvalitetnije, a uz neophodne sigurnosne garancije. Ovaj projekat je doprineo produbljivanju svesti o tome da granične službe pred sobom imaju zajednički cilj i da nijedna ne može sama da spreči sve potencijalne opasnosti, niti može sama da ubrza promet. Samo zajedno, timskim radom i razmenom informacija, možemo unaprediti efikasnost i doprineti razvoju prosperitetnog društva“, istakla je Olivera Radovanović iz Sektora za kontrolu primene carinskih propisa Uprave carina Srbije.
Vlada Republike Srbije je u avgustu ove godine usvojila novi strateški okvir integrisanog upravljanja granicom (IUG) za period 2022- 2027. godine, i njime su definisane institucije koje čine sistem integrisanog upravljanja granicom. Granična fitosanitarne inspekcija i granična veterinarska inspekcija važna su karika ovog sistema.
„Svi oblici prekograničnog kriminala predstavljaju veliku društvenu opasnost, zbog čega zaštita života i zdravlja stanovništva efikasnom kontrolom bilja, životinja, proizvoda biljnog i životinjskog porekla i druge robe, postaje sve veći prioritet za sve službe u sistemu integrisanog upravljanja granicom. Saradnjom svih institucija koje čine sistem IUG obezbeđujemo bezbednost svih naših sugrađana“, istakla je Dušanka Golubović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Pored diskusije o konceptu integrisanog upravljanja granicom, jedan segment okruglog stola bio je posvećen i antikoruptivnim mehanizmima institucija sistema integrisanog upravljanja granicom. „Prevencija korupcije na svim nivoima ključ je uspešne antikorupcijske politike, ali i obaveza Republike Srbije koja proističe iz Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije i dokumenata Saveta Evrope i Evropske unije. Cilj mehanizama prevencije korupcije koji su uspostavljeni u Ministarstvu unutrašnjih poslova je da se korupcija sistematski otkriva i sprečava u službama integrisanog upravljanja granicom“, rekla je Ana Petrović, načelnica Odeljenja za preventivne aktivnosti u Sektoru unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova.
Okrugli sto je održan u okviru projekta „EU podrška efikasnom upravljanju granicom“, koji finansira Evropska unija. Cilj projekta je jačanje institucionalnih i ljudskih kapaciteta relevantnih institucija za integrisano upravljanje granicom za ispunjavanje kriterijuma za pristupanje i sprovođenje poglavlja 24.
Evropska unija (EU) najveći je donator Republike Srbije u oblasti upravljanja migracijama. Od 2015. godine, kada se Srbija suočila sa povećanim prilivom migranata, EU je Srbiji na raspolaganje stavila preko 130 miliona evra za pružanje humanitarne pomoći i zaštitu migranata, naročito dece, kao i za obezbeđivanje adekvatnih uslova u prihvatnim centrima i centrima za azil – u pogledu hrane, zdravstvene nege i obrazovanja. Pomoć EU je usmerena i na lokalne zajednice/opštine u kojima borave migranti, sa ciljem jačanja društvene kohezije, kao i na zaštitu državne granice i borbu protiv krijumčarenja migranata, te na izgradnju kapaciteta institucija koje se bave migracijama.
Osim toga, EU je obezbedila više od 28 miliona evra za efikasnu kontrolu granica, čime je, zahvaljujući sigurnijim graničnim prelazima i borbi protiv ilegalnih aktivnosti, doprinela bezbednosti građana Srbije, dok je istovremeno uspostavila brže procedure za protok ljudi i robe preko granica (Integrisano upravljanje granicama ‒ IBM).
