Trendovi i projekcije Evropske agencije za životnu sredinu
Ukupne neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji pale su za 8% prošle godine, označavajući značajan napredak ka klimatskoj neutralnosti za EU. Ogroman pad je predvođen značajnim padom upotrebe uglja i rastom obnovljivih izvora energije i podržan smanjenom potrošnjom energije širom Evrope, prema procenjenim brojkama uključenim u najnoviji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) „Trendovi i projekcije“ koji je objavljen danas. Godišnja provera EEA o napretku EU u pogledu njenih energetskih i klimatskih ciljeva naglašava da će države članice EU morati da održe ovu stopu napretka kako bi postigle evropske klimatske i energetske ciljeve.
U 2023. godini, ukupne neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU su se smanjile na 37% ispod nivoa iz 1990. godine prema preliminarnim podacima u Izveštaju o trendovima i projekcijama EEA. Nakon dve godine sporijeg napretka usled oporavka od KOVID krize i uticaja energetske krize, EU nastavlja svoju snažnu silaznu putanju emisija, krećući se ka klimatskoj neutralnosti. Istovremeno, biće potreban održiv napredak ka 2030. godini i kasnije, navodi se u izveštaju.
Zakon EU o klimi definiše ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte – neto smanjenje od 55% ispod nivoa iz 1990. godine do 2030. godine i klimatsku neutralnost do 2050. godine, kako bi se ispunile evropske obaveze prema međunarodnom Pariskom sporazumu. Ovaj cilj uključuje neto uklanjanje iz takozvanog sektora korišćenja zemljišta, promene namene zemljišta i šumarstva (LULUCF), kao i emisije iz aktivnosti međunarodnog vazduhoplovstva i pomorskog saobraćaja regulisane zakonima EU. Evropska komisija je takođe preporučila cilj neto smanjenja od 90% do 2040. godine.
Trendovi i projekcije u Evropi 2024. godine
Samo na osnovu navedenih postojećih klimatskih mera, projekcije država članica predviđaju smanjenje neto emisija do 2030. godine na nivou od 43% ispod nivoa iz 1990. godine. Međutim, 22 države članice dostavile su dodatne projekcije koje uključuju planirane mere koje još uvek nisu realizovane. Ovo bi zajedno smanjilo neto emisije u EU za 49% ispod nivoa iz 1990. godine u 2030. godini, u ciljnom opsegu Zakona o klimi EU. Ažuriranje nacionalnih energetskih i klimatskih planova – gde nekoliko država članica tek treba da podnese svoje revidirane planove – nude priliku za sprovođenje dodatnih mera za premošćavanje jaza ka cilju. Početna procesa Evropske komisije o do sada podnetim planovima potvrđuje povećan nivo kolektivnih ambicija i smanjenje jaza.
Kao što je pokazala naša nedavno sprovedena evropska procena klimatskih rizika, uticaj klimatskih promena se ubrzava. Ovo nam ne ostavlja drugog izbora osim da ojačamo našu otpornost na klimatske promene i smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovogodišnji Izveštaj o trendovima i projekcijama poziva na sveobuhvatne akcije u svim sektorima kako bismo postigli naš zajednički cilj balansiranja emisije gasova sa efektom staklene bašte i uklanjanja ugljenika u naredne dve i po decenije.
Obnovljivi izvori preuzimaju veću ulogu
Ubrzana dekarbonizacija evropske privrede bila je moguća samo zbog brzog širenja obnovljivih izvora energije, uparene sa smanjenom upotrebom fosilnih goriva. Prema procenama Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), udeo obnovljive energije je porastao sa 10% u 2005. na procenjenih 24% bruto finalne potrošnje energije u EU do 2023. godine. Pored toga, EU je uspela da nastavi da smanjuje svoju potrošnju energije: upotreba primarne energije je opala za 19% od 2005. godine, dok je finalna potrošnja energije smanjena za 11% u istom vremenskom periodu, prema ranim procenama za 2023. godinu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Ogromna smanjenja emisije u energetskom sektoru
Smanjenje emisija u Evropi varira u različitim sektorima privrede. U sektoru snabdevanja energijom, emisije su prepolovljene u odnosu na nivoe iz 2005. godine. Industrijski sektor je takođe doživeo značajna smanjenja za više od trećine u poslednje dve decenije zahvaljujući poboljšanjima procesa i povećanju efikasnosti. Ova dva sektora čine većinu trenutnog evropskog sistema ograničavanja i trgovine – Sistema za trgovinu emisijama (ETS), a njihova kumulativna smanjenja dovode do toga da je cilj smanjenja emisija za 2030. godinu za ETS na dohvat ruke.
Međutim, situacija je drugačija za sektore obuhvaćene Uredbom o podeli napora (ESR) koja ima nacionalne ciljeve smanjenja. To uglavnom uključuje emisije iz zgrada, transporta, otpada i poljoprivrede. Dok je sektor građevinarstva postigao značajno smanjenje emisija – sa padom od preko 30% od 2005. godine — sektori transporta i poljoprivrede pokazuju sporiji napredak. Ovo ukazuje na potrebu za prelaskom na održive vidove transporta i za sprovođenje daljih mera za otključavanje potencijala smanjenja emisija i uklanjanja ugljenika u sektoru poljoprivrede.
Posle 2030. godine
Izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) naglašava da će održavanje zamaha ka klimatskoj neutralnosti zahtevati jasne i predvidljive politike posle 2030. godine – odnosno, sporazum o preporučenom cilju neto smanjenja od 90% do 2040. godine i osiguranje dovoljnih ulaganja za ekonomiju neto nulte emisije štetnih gasova u budućnosti.
Za 2040. i 2050. godinu, postojeće projekcije otkrivaju sve veći jaz između agregiranih nacionalnih očekivanih emisija i ciljeva EU. Oni takođe ukazuju na važnost kontinuiranog razvoja novih, proširenih i produženih politika i mera kako bi se osiguralo da smanjenje emisija i uklanjanje ugljenika može obezbediti klimatsku neutralnost za samo dve i po decenije.
O izveštaju
Izveštaj EEA Trendovi i projekcije u Evropi istražuje istorijske trendove, nedavno postignut napredak i projektovani budući napredak u ublažavanju klimatskih promena kroz smanjenje emisija gasova staklene bašte, dobitke obnovljive energije i poboljšanu energetsku efikasnost. Nadovezuje se na podatke 27 zemalja članica, pet zemalja članica EEA i devet ugovornih strana Energetske zajednice.
Ovim paketom, EEA podržava procenu Evropske komisije o napretku ka ispunjavanju klimatskih i energetskih ciljeva EU. U svom predstojećem Izveštaju o napretku klimatskih akcija, Komisija će koristiti nedavno podnete nacionalne energetske i klimatske planove država članica kao dodatni izvor informacija.
