Treći izveštaj o stanju energetske unije pokazuje da tranzicija na društvo s niskom emisijom ugljenika u EU postaje stvarnost. Treći izveštaj koji je objavljen danas analizira napredak koji je ostvaren u periodu nakon objavljivanja drugog izveštaja o stanju energetske unije iz februara 2017. i daje pregled za narednu godinu. Osim toga, treći izveštaj je potvrdio da energetska tranzicija nije moguća bez adaptacije infrastrukture potrebama budućeg energetskog sistema.
Kako bi rešila problem adaptacije, Komisija je danas usvojila saopštenje o postizanju cilja od 15 odsto elektroenergetske međupovezanosti do 2030. kao i treći spisak projekata od zajedničkog interesa.
Komentarišući izveštaj, Maroš Šefčovič, potpredsednik nadležan za energetsku uniju je izjavio: „Energetska unija će biti uspešna samo ako svi težimo istom cilju, odnosno ispunjavanju obećanja da ćemo dovršiti energetsku uniju do kraja mandata aktuelne Komisije. Energetska unija do 2019. više ne sme biti samo politika već svakodnevna realnost od koje korist imaju svi evropski građani. Za to će biti neophodan veći angažman svih članova društva. Naredna godina će biti godina angažmana.“
Migel Arijas Kanjete, komesar za klimatsku i energetsku politiku, dodaje: „Evropska energetska tranzicija uveliko traje, nivoi obnovljivih energenata su rekordni, a troškovi beleže oštar pad. Evropska energetska infrastruktura, međutim, mora da se razvija u istom smeru i istom brzinom kako bi podrška tranziciji bila potpuna. Zato predlažemo da se usredsredimo na novi spisak projekata o ključnim elektroenergetskim interkonekcijama i pametnim mrežama. Mere koje danas predlažemo u cilju unapređenja infrastrukture za čistu energiju su još jedan važan korak ka održivijem, konkurentijem i bezbednijem energetskom sistemu koji će dati istinsku evropsku dodatu vrednost.“
Integralno saopštenje na svim jezicima je dostupno ovde.
