Predstavnici Srbije i Evropske unije ceremonijalno su potpisali sporazum o 165 miliona evra vrednom EU Paketu podrške Energetici Srbije. Sporazum je potpisan u Nacionalnom dispečerskom centru Elektromreže Srbije, u prisustvu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i ambasadora EU u Srbiji, Emanuele Žiofrea, kao i ministarke za evropske integracije, Tanje Miščević, ministarke rudarstva i energetike, Dubravke Đedović, ministra finansija Siniše Malog i predstavnika zemalja članica EU – ambasadora Švedske, Španije i Češke Republike.

Paket se odnosi i na pružanje neposredne podrške, koja će pomoći do 191.000 ugroženih porodica i preduzeća da se izbore s energetskom krizom, kao i na stratešku podršku, koja će pomoći energetskoj bezbednosti, diversifikaciji i tranziciji Srbije ka zelenoj energiji.

„Predsednica fon der Lajen rekla je tokom posete Nišu u oktobru prošle godine – Šta god da Evropska unija radi, Zapadni Balkan je uključen jer smo veoma povezani. Danas ostvarujemo još jedan značajan korak i primer partnerstva tokom energetske krize, potpisivanjem donacije od 165 miliona evra kao direktnu budžetsku podrške Srbiji. Namena je namirivanje hitnih potreba Srbije, a posebno najugroženijih porodica, koje će moći da nastave da koriste snižene cene energije i zagreju svoju decu zimi, kao i malim i srednjim preduzećima – da im pomogne da se izbore sa većim cenama energije. Ovo je veoma konkretno. Zahvaljujući tome, tokom 2023. bar isti broj domaćinstava kao i u 2022. (68.000) će biti zaštićen, a taj broj će se postepeno povećavati do kraja godine na 191.000“, rekao je ambasador EU u Srbiji, Emanuele Žiofre i dodao da će Srbija istovremeno imati koristi od ove tranše EU fondova u vidu novog vetroparka u Kostolcu i rekonstrukcije hidroelektrana na Vlasini, između ostalih projekata, kao deo dugoročnijih ciljeva prema prelasku na zelenu energiju.

U svom obraćanju, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, zahvalio je EU i njenim građanima na podršci koja jača kapacitete Srbije.

„Ovo je za nas veliki poklon, koji strukturalno snaži kapacitete Republike Srbije i na tome smo beskrajno zahvalni. Za nas je važno ne samo da sarađujemo sa EU, već i da nastavimo svoj evropski put. Srbija umnogome zavisi od Evropske unije i bez nje teško može napred. Hvala ambasadoru Žiofreu na ličnom angažmanu, kao i predsednici Komisije Ursuli fon der Lajen. Ovo velika vest za građane Srbije“, rekao je Vučić.

Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana sastali su se 6. decembra 2022. godine na Samitu u Tirani. Najavljen je širok spektar mera podrške i političkih aktivnosti, uključujući i novi paket energetske podrške za Zapadni Balkan u ukupnoj vrednosti od milijardu evra. Od prvog paketa budžetske podrške EU od 500 miliona evra, Srbija će direktno dobiti 165 miliona evra, što predstavlja najveći udeo u odnosu na druge partnere sa Zapadnog Balkana. Finansijski sporazum koji bi trebalo da bude potpisan pravno je važeći ugovor između EU i Republike Srbije, kojim se omogućava prenos 165 miliona evra u budžet Srbije. Novac se stavlja na raspolaganje za sprovođenje energetske mape puta Vlade Srbije, koja opisuje na šta bi trebalo da se potroši novac EU.

Subvencije za ugrožena domaćinstva za prevazilaženje rasta cena na računima za energiju se odnose na već postojeći mehanizam u Srbiji, kome EU dodatno doprinosi, jer je sve više ljudi pogođeno energetskom krizom. Bespovratna sredstva EU dodaće se budžetu Srbije kako bi se osiguralo da najugroženije porodice i dalje imaju koristi od niže cene energije. Zahvaljujući tome, tokom 2023. godine biće zaštićen najmanje isti broj domaćinstava kao i 2022. godine (68.000 domaćinstava), a taj broj će progresivno porasti na 191.000 domaćinstava, do 31. decembra 2023. godine. U praksi, zaštićena domaćinstva sa dva člana, koja sada plaćaju oko 3770 dinara za račune za struju, plaćaće 1721,87 dinara manje, kao i 50 odsto manje svakog meseca, na primer, za daljinsko grejanje. Kako bi građani imali koristi od ovog energetskog popusta, trebalo bi da se prijave lokalnoj samoupravi na teritoriji svog prebivališta, koja donosi odluke na osnovu Uredbe o energetski ugroženim kupcima.

Bespovratna sredstva EU dodaće se budžetu Srbije kako bi se osiguralo da mala i srednja preduzeća i dalje imaju koristi od stabilne cene energije. Zahvaljujući tome, tokom 2023. godine najmanje isti broj MSP kao i 2022. godine (70.000 preduzeća) imaće koristi od podrške EU, a taj broj može biti povećan do novembra 2023. godine. U praksi će zaštićena MSP imati koristi od ograničenja cena. Podrška budžetu je održavanje gornje granice cene električne energije bez obzira na fluktuacije na tržištu električne energije.

Deo mape puta odnosi se i na podsticaje potrošačima električne energije iz kategorije domaćinstva da smanje potrošnju električne energije do 31. 3. 2023. godine kako bi se nastavilo sa izbegavanjem isključenja struje. Predviđeno je i povećanje konkurencije na tržištima gasa i električne energije: Razdvajanje i sertifikacija svih operatera gasa i skladištenja gasa, otvaranje tržišta gasa i pristup trećih lica postojećoj infrastrukturi, sprovođenje aukcija za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Energetska bezbednost je u fokusu i odnosi se na: Sufinansiranje projekata, usvajanje investicionog plana u elektroenergetskom sektoru za razvoj i dogradnju postojeće elektroenergetske infrastrukture do drugog kvartala 2023. godine, usvajanje investicionog plana u naftnom i gasnom sektoru za razvoj i unapređenje postojeće energetske infrastrukture koja ublažava energetsku krizu do drugog kvartala 2023. godine. Kao važan deo mape puta planira se promovisanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije kroz šemu subvencija domaćinstvima i stambenim zgradama sa više porodica za sprovođenje mera energetske efikasnosti i subvencionisanje solarnih panela, toplotnih pumpi i sl. za privatne kuće, mala i srednja preduzeća i javne zgrade.

Podrška EU Srbiji u oblasti energetike od 2000. iznosi preko 835 miliona evra. Postoji veliki broj vodećih projekata koji su ili već u toku ili se predviđa da će uskoro otpočeti. Transbalkanski elektroenergetski koridor – zajednički projekat nemačkog KfW-a, EU i Vlade Srbije – povezaće Srbiju sa Italijom i obezbediti novu, stabilniju i efikasniju mrežu sa zelenijim energetskim resursima. Novi gasni interkonektor sa Bugarskom pomoći će diversifikaciju energetskih izvora za Srbiju, koju će učiniti manje zavisnom od ruskog gasa. EU trenutno unapređuje energetsku efikasnost nekoliko bolnica u Beogradu, uključujući najveću bolnicu – VMA. EU je do sada obezbedila bespovratna sredstva za mere energetske efikasnosti u 200 zgrada u Srbiji, od vrtića i škola do drugih velikih bolnica i zgrada državnih institucija.