Zastoj u procesuiranju ratnih zločina, loš rad srpskog Tužilaštva za ratne zločine i veličanje ratnih zločinaca u javnom prostoru, najvažniji su zaključci desetog godišnjeg Izveštaja o procesuiranja ratnih zločina koji je izradio Fond za humanitarno pravo uz pomoć Evropske unije.
Zamenica ambasadora EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar poručila je da je suočavanje sa prošlošću i procesuiranje ratnih zločina jedan od priroriteta na putu Srbije ka Evropskoj uniji.
“Ova pitanja su deo šire teme pomirenja u regionu. Iako su sukobi na ovim prostorima zavšreni pre 30 godina, Evropska unija ne želi da zaboravi pitanje ratnih zločina zbog svih žrtava i njihovih porodica”, poručila je zamenica ambasadora EU u Srbiji.
Ona je dodala i da je procesuiranje ratnih zločina stub međunarodnog prava, te da se Srbija bez ispunjavanja obaveza u tom segmentu ne može kretati ka zatvaranju Poglavlja 23.
“Od ukupno 20 prelaznih merila, koliko Srbija ima u poglavlju o vladavini prava, čak 6 se odnosi na procesuiranje ratnih zločina i pronalaženje posmrtnih ostataka nestalih. Evropska komisija svake godine u svom izveštaju prikazuje stanje u ovoj oblasti i primećeno je da je Srbija spora u procesuiranju ratnih zločina. To je zabrinjavajući trend za koji se nadamo da će se promeniti”, navodi Norčič Štamcer.
Fond za humnatirano pravo primetio je u svom izveštaju, ne samo da Srbija izbegava da ubrza rad na procesuiranju ratnih zločina, već izbegava da ispunjava svoje međunarodno preuzete obaveze.
“Uprkos obavezama koje se stavljaju pred Srbiju, uz strateške dokumente ove države koji predviđaju ubrzanje procesuiranja ratnih zločina, to se nije dogodilo”, navodi Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.
Ona upozorava i na spor rad Tužilaštva za ratne zločine, za koje kaže da je od 2003. godine, kada je osnovano, do sada podiglo tek 90 optužnica protiv 212 lica.
“Ovim tempom ni za narednih sto godina se ne bi procusirala polovina predmeta koji se još nalaze u predistražnoj fazi, a kojih je više od 1700. Tokom godina su se izgovori zbog skromnog rada Tužilaštva menjali, te su u prvim godinama govorili da je problem mali broj zaposlenih, dok je danas izgovor da je jako teško doći do žrtava i svedoka, kao i da je veliki broj osumnjičenih preminuo”, objašnjava Žanić.
Navodi, ipak, da na tempo kojim se sudovi bave ratnim zločinima najviše utiču društveno-politička klima koja je poslednjih godina takva da osuđeni ratni zločinci pišu knjige, pormovišu ih na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, predstavljaju se kao vojni analitičari, a država ih štiti i finansira.
“Trenutno imamo pandemiju ratnih zločinaca u javnom prostoru. To je postalo toliko uobičajeno da više niko i ne obraća pažnju”, smatra Žanić.
Podseća i da ne postoji gotovo nijedna emisija u kojoj se genocid u Srebrenici ne koristi ka primer kako svet radi protiv srpskog naroda, a navodi i da mural posvećen osuđenom ratnom zločinu Ratku Mladiću i dalje stoji u centru Beograda.
Fond navodi i da je to primećeno i u izveštajima Evropske komisije koja od Srbije zahteva da prekine sa promocijom ratnih zločinaca i da uloži dodatni napor da se što veći broj predmeta procesuira.
“Neefikasan rad Tužilaštva za ratne zlocine je nalaz koji se ponavlja iz godine u godinu. To je zabrinjavajuće, a pogotovo kada znamo činjenicu da je Tužilaštvo za pet godina, od 2016. do 2021. godine, podiglo tek 11 optužnica. Njihovi rezultati su sve lošiji”, kaže Marina Kljajić koja pred sudom u postupcima ratnih zločina zastupa oštećene.
Dodaje i da svi veći predemti u Tužilaštvo za ratne zločine dolaze iz Bosne i Herecegovine, a da prošle godine nije podignuta nijedna optužnica za ratne zločine koji su izvršeni na Kosovu*. Kljaljić tvrdi i da je veliki problem što u Srbiji Tužilšatvo za ratne zločine izbegava da pokrene slučajeve protiv visokorangiranih predstavnika vojske i policije.
Predstavljanje izveštaja o ratnim zločinima u Srbiji je godišnji događaj koji uz podršku Evropske unije organizuje Fond za Humanitarno pravo.
Izveštaj je deo projekta “Pravda za žrtve seksualnog nasilja u ratu” za koji je EU izdvojila oko 600 hiljada evra. Planirano je da se projekat završi u oktobru 2023. godine, nakon tri i po godine postojanja. EU finansijski podržava Fond za humanitarno pravo već 15 godina.
To je samo deo podrške koju Evropska unija pruži Srbiji u oblasti vladavine prava reformama u pravosuđu i unutrašnjim poslovima. Ona iznosi više od 163 miliona evra za period od 2014. do 2020. Sredstva se koriste za podršku nezavisnom i nepristrasnom sudstvu, efikasnoj zaštiti građana i zajednica, poštovanju ljudskih prava, pravilnom sprovođenju zakona, borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i trgovine ljudima.
Više o podršci u sektoru vladavine prava
Više o podršci u sektoru Mir, pomirenje i dobrosusedski odnosi
*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova
